Kako da se ne upecate u zamku zavisnosti | Lorijen Hospital

Kako da se ne upecate u zamku zavisnosti

Posted on септембар 8, 2014 with 0 comments

Uspešni ste? Radite od 9:00 do 17:00?  Posle posla se ide na pivo, a vikednima se izlazi, to se zna.

Dobra plata, žurke, super društvo, alkohol… Umorni od posla, ali željni dobrog provoda potreban vam je neki bust raspoloženja.

6

Alkohol je socijalno prihvatljiv stimulans za bolji provod, a konzumiranje marihuane se tiho priključilo tom trendu. Tu i tamo se povuče koja linija, pa je opšta slika da je povremeno korišćenje „podizača atmosfere“ sasvim dobrodošlo, ma u kom društvu se nalazili.


Rekreativno korišćenje bilo koje droge predstavlja prvu fazu u razvoju zavisnosti.


Da li će osoba ići u dalju progresiju ili će ova upotreba da jenjava u velikoj meri zavisi od genetske podložnosti za zavisnosti, ali i od karakteristika ličnosti i brojnih uticaja u okruženju. Nije lako proceniti da li smo prešli granicu koja razdvaja rekreativnu upotrebu od zavisnosti obzirom da dejstvo droga  smanjuje kritičnost i povećava sklonost ka samozavaravanju.

Uvek treba imati na umu da, uporedo sa razvojem zavisnosti, osoba podiže granitni zid psiholoških odbrana koje je onemogućavaju da realno sagleda svoju situaciju. Ona dugo negira problem, ne vidi ono što je svima drugima očigledno, ili ovaj problem minimizira.


Opasnosti od korišćenja supstanci zavise od učestalosti uzimanja, količine, kombinacija, ali i od individualnih karakteristika korisnika (uzrasta,  zdravstvenog stanja, psihološke strukture…).


Čak i posle rekreativne upotrebe malih doza speed-a i kokaina  uobičajeni su anksioznost, nemir, razdražljivost i paranoja. Takodje je moguća depresija i dugotrajni umor po prestanku dejstva  što korisnika dovodi u iskušenje da nastavi sa uzimanjem ovih stimulansa.

Pri korišćenju speed-a i kokaina ne razvija se klasična apstinencijalna kriza te je česta zabluda da ne stvaraju zavisnost.

5

Treba znati da stimulansi deluju u dve faze. U prvoj izazivaju stimulaciju tako što pojačavaju lučenje ili produžavaju dejstvo stimulativnih neurotransmitera, a u drugoj fazi, kada se zalihe ovih transmitera istroše, izazivaju depresiju, umor, apatiju… i snažnu žudnju da se droga ponovo uzme i izadje iz ovog mučnog stanja. Na taj način začarani krug se nastavlja.

Kratkoročni fiziološki efekti psihostimulansa (kokain, speed)  podrazumevaju vazokonstrikciju, porast krvnog pritiska, ubrzan rad srca, što kod osoba koje imaju probleme sa kardiovaskularnim sistemom može da dovede do opasnih poremećaja srčanog ritma, do srčanog napada i moždanog udara. Sve ovo, čak i kod mladih ljudi, može dovesti  do smrtnog ishoda.  Moguće su i neurološke komplikacije- konvulzije, glavobolje, koma.

Visoke doze mogu da dovedu do bizarnog ili agresivnog, čak nasilničkog ponašanja, koje se može ispoljiti čak i u odnosu na  bliske i drage osobe.

Ova opasnost se višestruko povećava ukoliko se kokain , što je veoma često, kombinuje sa alkoholom. Ukoliko se ovome pridruži paranoidno reagovanje koje korisniku kokaina daje osećaj ugroženosti, uz gubitak kritičnosti i kontakta sa stvarnošću, mogući su incidenti, koji, nažalost, mogu imati i tragičan ishod.

Čak i pri povremnom uzimanju kokaina i speed-a može doći do razvoja psihoze koja se po kliničkoj slici ne razlikuje od shizofrenije, sa živim slušnim halucinacijama i deluzijama.

U kokainskoj psihozi  javljaju se  tzv „kokainske bube“, halucinatorno iskustvo, gde osoba može imati toliko stvaran osećaj da joj insekti gamižu kroz kožu, da seče kožu lica da ih izvadi.

Za korišćenje Extasy- ja, pored nekih efekata koji su navedeni za druge psihostimulanse (skok krvnog pritiska i poremećaji srčanog ritma) karakterističan je poremećaj rada centra za termoregulaciju, što može dovesti do hipertermije, porasta telesne temperature čak i do 41  C  i dehidratacije (gubitka tečnosti).

Obzirom da se ne javljaju upozoravajući znaci,  posebno u atmosferi pregrejanih klubova, gde se satima igra, ovaj porast temperature prolazi neprimećen sve dok stanje ne postane kritično.

Kod onih koji, upoznati sa rizikom dehidracije, namerno unose velike količine tečnosti, može doći do hiponatremije i posledičnog otoka unutrašnjih organa, što je posebno opasno za mozak.

I pri uzimanju Extasy-ja moguće je manično, čak bizarno ponašanje, halucinacije, paranoidno reagovanje i visoka anksioznost.  


Pronašli ste se u ovom tekstu ili ovakav obrazac ponašanja prepoznajete kod svog prijatelja/partnera?

LORIJEN VAM NUDI PRAVO REŠENJE –

KONSULTACIJE SA STRUČNJAKOM

Za više informacija i zakazivanje Vaših termina pozovite:

011/ 6454-236

011/ 3088-090

011/ 3088-091

Kontaktirajte nas preko maila:             hospital@lorijen.co.rs

Ako se pitate da li je došlo do razvoja zavisnosti, saznajte kako prepoznati zavisnost  i koji su sve simptomi koji ukazuju da problem možda postoji klikom na link.

Leave a comment

9 − 3 =