Kako prepoznati zavisnost | Lorijen Hospital

Kako prepoznati zavisnost

Posted on јул 21, 2017 with 0 comments

Roditelji su često poslednji koji primete znake zloupotrebe i zavisnosti kod svoga deteta i to ne zato što se to posebno vešto skriva od njih. Članovi porodice i partneri su podložni istim samozavaravanjima kao i mlada osoba koja je na putu da razvije ili je već razvila zavisnost. Oni dugo negiraju i minimiziraju problem, nespremni da se suoče sa onim što je već svima drugima očigledno.  Šta treba da pobudi sumnju roditelja da njihovo dete zloupotrebljaba psihoaktivne supstance ili je već zavisno od njih?

Zastarelo je viđenje da je narkoman gotovo uvek neuredan, prljav i iscrpljen. Mnogi zavisnici u spoljnom izgledu ili ponašanju deluju uklopljeno u društvo i ni po čemu se ne razlikuju od okoline.  Eksperimentisanje sa drogama je najčešće u periodu nakon završetka osnovne škole. Često se pubertet i ponašanje adolescenata meša sa konzumacijom psihoaktivnih supstanci. Međutim, problemi konzumiranja psihoaktivnih supstanci su mnogo izraženiji i vremenom postaju sve gori.

Primeri ponašanja koji ukazuju na zloupotrebu i mogući razvoj zavisnosti:

  • loši rezultati i nezainteresovanost u školi/na poslu/na fakultetu
  • ispadi u ponašanju i napadi besa, razdražljivost i nametost
  • veća neodgovornost prema obavezama nego ranije
  • izdvojenost od ukućana i prijatelja, zaključavanje u kupatilo ili u sobu
  • bledilo
  • izmena apetita i gubitak u težini
  • promene u oblačenju
  • promene društva
  • prevelika potrošnja novca i česte pozajmice
  • previše ili premalo spavanja
  • odustajanje od ranijih interesovanja i ciljeva
  • nezainteresovanost za ranije hobije,
  • učestali tajni telefonski razgovori
  • promena u težini ili neuzimanje hrane itd.
  • zamena dana za noć
  • česte žalbe i simptomi bolesti (glavobolja, muka, podrhtavanje, simptomi nalik na grip, povraćanje, tromost zaboravljanje)

 

Nije potrebno da znaci budu prisutni zajedno, ali ukoliko je vama bliska osoba zavisna od određene psihoaktivne supstance primetićete bar neke od ovih pokazatelja. To je znak da morate da preuzmete odlučne korake ka rešavanju problema. Ukoliko želite da potvrdite svoje sumnje možete kupiti rutinske testove u apoteci kojima se putem urina može proveriti da li je neko koristio drogu. Detaljniju analizu možete dobiti kroz laboratorijske analize krvi i urina.

Međutim, ono na šta posebno treba da obratite pažnju su sve nagle promene u izgledu i ponašanju koje se održavaju duže vreme. Pa tako nam pažnju može privući iznenadna promena društva kod adolescenta, tj. druženje sa osobama sa kojima se ranije nikada ne bi družio. Takođe je simptomatično ukoliko vaš adolescent neobjašnjivo troši ili poseduje veću količinu novca, kao i nestajanje stvari iz kuće. Nalaženje predmeta kao što su kesice sa suvim travom, rizle, lule, kesice limuntusa, kapi za oči, plastične cevčice i kartonski zamotuljci, tablete, prazne ili pune kutije od lekova (Bensedin, Trodon, Akineton) i drugo, nedvosmisleno treba da vas alarmiraju.

Međutim, šta bi mogli da budu sigurni pokazatlji razvijene zavisnosti?

Postoje određeni oblici antisocijalnog ponašanja koji ukazuju na to da je neko zavisnik već duže vreme:

  • laganje i obmanjivanje
  • zapostavljanje lične higijene
  • zapostavljanje ranijih interesovanja/školovanja
  • otuđenje stvari
  • krađa
  • prosjačenje
  • obijanje apoteka/prodavnica/trafika
  • prostituisanje
  • distribucija droge (dilovanje)
  • neovlašćena proizvodnja, prerada i prodaja droga
  • krijumčarenje
  • falsifikovanje recepata

Ukoliko se uoče neka od navedenih ponašanja, potrebno je odmah reagovati i zavisnika motivisati na lečenje.

Kako motivisati osobu sa problemom za lečenje

Kada je u pitanju motivacija za lečenje treba izbeći dihotomni stav da je pacijent ili ima ili nema.

Mnogi adolescenti započinju lečenje zbog pritisaka spolja ili od strane roditelja ili zakona, tako da pre svega treba raditi na razvoju autentične motivacije za lečenje, što će se obnavljati više puta tokom procesa lečenja kako bi se motivacija stabilizovala i jačala.

U kontaktu sa nemotivisanim i buntovnim adoelscentom ne suočavamo se frontalno sa njegovim buntovnim stavovima I ponašanjem. Ja im obično kažem: “Meni je potpuno jasno da te ne mogu naterati da se lečiš, ako ti to ne želiš. Niko nikoga ne može sprečiti da uništi svoj život ako on to tako hoće.  Ali ono što mogu je da, ako želiš da izadješ iz ove klopke u koju si upao, da te podržim I da iskoristim znanje i iskustvo koje imam da ti u tome pomognem.”

Autor teksta: mr sci. dr med. Jasmina Knežević-Tasić, lekar specijalista psihijatrije i direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti i druge psihijatrijske poremećaje „LORIJEN CENTAR“

Leave a comment

five × 5 =