Šta su bihevioralne zavisnosti | Lorijen Hospital

Šta su bihevioralne zavisnosti

Posted on јул 21, 2017 with 0 comments

U poslednjih 20-ak godina sve je izraženiji trend da se termnom „bihevioralne zavisnosti“ ili „nehemijske zavisnosti“ označe brojne kompulzivne aktivnosti koje ne zahtevaju prisustvo supstance, a koje su po prirodi adiktivne. Ovome je doprinela i nagla ekspanzija neurobioloških istraživanja u ovoj oblasti.

Razvoj novih tehnologija predstavlja plodno tlo za kompulzivne aktivnosti koje uključuju ceo kompleks zavisnosti od Interneta, kompjuterskih igrica, mobilnih telefona, društvenih mreža… Mnoge aktivnosti svakodnevnog života, kao što su rad, sportske aktivnosti, kupovina…, mogu postati kompulzivne i na nezdrav način dominirati životom osobe. I zadovoljenje osnovnih bioloških potreba može izgubiti primarnu svrhu i prerasti u kompulziju – tako da imamo zavisnost od ljubavi, seksa, kompulzivno prejedanje.

Rezultati brojnih istraživanja ukazuju da bihevioralne zavisnosti i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci imaju mnoge sličnosti (po faktorima rizika, nastanku, neurobiološkim mehanizmima, po prirodnom toku bolesti, ispoljavanjima, komorbiditetu, reagovanju na lečenje i posledicama). Tehnološke inovacije, pre svega neuroimidžing tehnike (PET skener), omogućile su nam da posmatramo mozak u funkciji. Zapaženo je da se iste oblasti mozga aktiviraju kod kockara koji iščekuje dobitak i kod kokainskog zavisnika pri uzimanju droge.

Dijagnostički kriterijumi, koji su predloženi za bihevioralne zavisnosti, zasnovani su na zajedničkim kliničkim karakteristikama sa zavisnostima od supstanci – preokupiranost aktivnošću, žudnja, kompulzija i gubitak kontrole, tolerancija, apstinencijalni sindrom i nastavak upražnjava aktivnosti uprkos štetnim posljedicama.

Bihevioralne zavisnosti mogu biti podjednako destruktivne kao i zavisnosti od supstanci. Neke od njih, kao što je kockanje, mogu biti povezane sa značajnim rizicima kao što je, na primer, opasnost od samoubistva, ali sve bihevioralne zavisnosti uključuju ekstreme koji ometaju živote pojedinaca, a često i cele porodice.

Bihevioralne zavisnosti  oduzimaju veoma mnogo vremena i energije. Ali ono što je najznačajnije lišavaju zavisnika odnosa sa drugima. Zavisničko ponašanje može toliko dominirati da onemogućava uspostavljanje  kvalitetnih  i značajnih odnosa prema bilo kome i bilo čemu drugom.

Moj prvi susret sa zavisnošću od kompjuterskih igrica bio je pre više od 20 godina. Očajna majka, inače veoma obrazovana i poslovno uspešna žena, žalila se da potpuno nemoćno posmatra progresivno propadanje svoga osamnaestogodišnjaka na svim poljima zbog beskrajnih sati koje provodi za kompjuterom. Prestao je da komunicira sa ukućanima,  da odlazi u školu, da se druži sa vršnjacima, devojka ga je napustila, ne ustaje čak ni zbog obroka, jede ispred kompjutera, ne skidajući pogled sa ekrana. Jednom kada su mu, nemoćni da ga na drugi način odvojeo od kompjutera, isključili struju, on je dobio napad besa, lomio sve po kući, naizmenično vikao i plakao. Nije uspela sina da dovede na lečenje. Kao ni mnogi roditelji koji su se javljali u narednim godinama.

I pored raširenosti i  posledica na svim poljima začudjujuće je koliko su ovi problemi nevidljivi.  Mnogi lekari ne znaju da njihovi pacijenti imaju ovaj problem. Iako izazivaju tešku emocionalnu patnju, zavisnici  često drže u tajnosti svoje aktivnosti :

  • zbog negiranja i minimiziranja problema čemu su skloni i članovi porodice
  • zbog socijalne prihavtljivosti ovih aktivnosti
  • zbog stida i straha od osude
  • zbog toga sto mnogi izvesno vreme dobro fukcionišu sve dok progresivni tok bolesti ne dovede do posledica na svim poljima

 

Kako se leči bihejvioralne adikcije?

 

Za pacijente koji imaju bihevioralne adikcije, kao što su zavisnost od interneta, video igrica, kockanje, zavisnost od kupovine, pornografije, kompulzivno prejedanje i slično predviđeni su odgovarajući psihoterapijski programi koji se mogu sprovoditi u grupi ili individualno.

 

Kod mnogih bihevioralnih adikcija, a posebno kod zavisnosti od interneta, ne može se u potpunosti eliminisati odredjena aktivnost, već se mora uložiti napor da se uspostavi prethodno izgubljena kontrola nad ponašanjem i pronađe balans izmedju te i drugih životnih aktivnosti. To je model, sličan onome koji se primenjuje i u lečenju poremećaja ishrane. Rezultati istraživanja ukazuju da se najbolji rezultati u lečenju postižu kombinacijom motivacionog intervjuisanja, kognitivno-bihevioralne psihoterapije i farmakoterapije.

Uspeh u lečenju nije moguć bez autentične motivacije. Pri prvom susretu sa pacijentom procenjujemo njegovu spremnost da se suoči sa problemom i da se leči, a zatim ga pažljivo, metodom motivacionog intervjuisanja, na nekonfrontirajući način, pomeramo ka takozvanoj „kapiji odluke“. Pomeramo ga duž puta koji ide od prepoznavanja i priznavanja problema pa sve do donošenja i realizacije odluke o lečenju.

U daljem procesu lečenja pacijentu se pomaže da nađe alternativne nagrade. Ako su opsesivno-kompulsivni aspekti u prvom planu ulaže se napor da se razviju druge navike i restrukturiše misaoni proces. U procesu oporavka, primenom tehnika za prevenciju recidiva, pacijent se uči da izbegava „okidače“ za korišćenje interneta, da na različite načine ograniči pristup internetu i vreme provedeno na njemu. Pomaže mu se da stvori zdrave navike i da napravi niz izmena u životnom stilu koje će mu pomoći da stavi pod kontrolu svoje zavisničko ponašanje ili ga u potpunosti eliminiše.

Stručni tim LORIJEN CENTRA već pune dve decenije uspešno rešava probleme odvikavanja od svih vrsta zavisnost, pa i bihejvioralnih zavisnosti. Pacijent kroz različite terapijske aktivnosti, posebno skrojene za njegov problem, uči kako da ponovo uspostavi kontrolu nad svojim životom, kako da kontroliše žudnju za internetom ili video igricama, i kako da prepozna i prebrodi rizične situacije. Dužina trajanja lečenja zavisi od jačine i uzroka zavisnosti, psiholoških karakteristika pacijenta, učestalosti dolaska itd.

Autor teksta: mr sci. dr med. Jasmina Knežević-Tasić, lekar specijalista psihijatrije i direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti i druge psihijatrijske poremećaje „LORIJEN CENTAR“

Izvori:

Knežević-Tasić J., Đukanović B., “Bihevioralne zavisnosti u Srbiji”, Izdavačka knjižernica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2015.

Đukanović B., Knežević-Tasić J., “Bihevioralne zavisnosti u  Crnoj Gori”, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, 2016.

Beard, K. W., & Wolf, E. M. (2001). Modification in the proposed diagnostic criteria for Internet addiction. CyberPsychology & Behavior4(3), 377-383.

Leave a comment

thirteen − twelve =