Zašto se pribegava uzumanju psihoaktivnih supstanci | Lorijen Hospital

Zašto se pribegava uzumanju psihoaktivnih supstanci

Posted on јул 21, 2017 with 0 comments

Adolescencija kao period najveće ranjivosti

Sa korišćenjem psihoaktivnih supstanci najčešće se počinje u periodu adolescencije. To je burna faza na prelazu iz detinjstva u odraslo doba kroz koju mlada osoba emocionalno, socijalno i intelektualno sazreva pripremajući se za izazove i odgovornosti odraslog doba. Šta mladu osobu čini vulnerabilnom? Šta povećava rizik da se započne sa eksperimentisanjem?

U ovom periodu se javlja bunt protiv roditeljskog i drugih autoriteta, dok istovremeno jača uticaj i značaj vršnjaka. Biti prihvaćen u grupi vršnajka je najznačajnija potreba mlade osobe. Potrebno je jako mnogo samopouzdanja da se podnese i izdrži odbacivanje vršnjačke grupe. Ako se prihvatanje može obezbediti kroz uzimanje supstanci mlada osoba će to često spremno učiniti. Sa uzimanjem supstanci se najčešće počinje na početku srednje škole, kada su ovi procesi presudni.

Mlada osoba je sklona stalnom samoposmatranju i procenjivanju sopstvenog izgleda i drugih kvaliteta. Istovremeno je veoma sniženog i nestabilnog samopouzdanja. Adolescencija je period kada se pati dublje i intenzivnije nego u bilo kom drugom periodu života. Za neke je ova patnja i previše jaka pa adolescenti nastoje da je ublaže supstancama.

U adolescentnom periodu je izražena sklonost ka rizičnim ponašanjima, kao što je brza vožnja ili zloupotreba alkohola i droga često u velikim dozama i rizičnim kombinacijama. Mladi imaju osećaj besmrtnosti i neranjivosti. Iako racionalno znaju da je zloupotreba supstanci opasna oni će to i dalje činiti.  Potrebe i želje su u ovom periodu veoma snažne a samokontrola još uvek slabo razvijena. Takodje je izražena potreba za novinama, za novim iskustvima  i za eksperimentisanjem sa novim načinima ponašanja i ophodjenja.

Iskustvo pokazuje da se droga po prvi put najčešće uzima u društvu neke ososbe kojoj se veruje ili divi. To može biti najbolji drug ili drugarica, neko ko je popularan u društvu, ili momak ili devojka. Ponekad to mogu biti stariji brat ili sestra.

Korišćenje alkohola i droga kao način da se rešavaju problemi i prevladaju životne teškoće

Svaki životni period nosi sa sobom razne poteškoće i prepreke te se ljudi na različite načine nose sa njima. Neke osobe probleme doživljavaju previše tegobno zato što imaju sklonost da ih precenjuju, dok istovremeno potcenjuju sopstvenu sposobnost da ih rešavaju. Kada su suočeni sa problemom osećaju se bespomoćno, većina problema im deluje nerešivo. I sva ostala osećanja koja tada nastaju   su nepodnošljiva i neizdržljiva. Tada se javlja potreba da od neprijatnih osećanja pobegnu tako što će se psihološki ili supstancama anestezirati. Psihološki to se najčešće čini kroz negiranje ili minimiziranje problema, kroz bežanje u san ili fantaziju, a supstanca sa kojom se to najčešće čini je alkohol, obzirom da je, u odnosu na druge supstance lako dostupan i socijalno prihvatljiv. Međutim olakšanje je kratkotrajno i privremeno, to što će poput noja zariti glavu u pesak neće dovesti do toga da  problemi nestanu. Problemi koji se ne rešavaju vremenom postaju sve brojniji i teži i zahtevaju sve jaču „anesteziju“, sve jače psihološke odbrane ili sve jače supstance i u sve većim dozama, često i u opasnim kombinacijama. Ukoliko dođe do razvoja zavisnosti , ona postaje „bolest koja laže zavisnika“ i ne dozvoljava mu da realno sagleda probleme koje mu ona sama stvara.

Jedan od naših pacijenata je to ovako formulisao: „Kada sam uzeo speed imao sam 100 problema, a kada je prošlo njegovo dejstvo dvesta.

S’ druge strane osobe koje realno sagledavaju probleme i veruju u svoju sposobnost da ih reše, probleme doživljavaju kao izazov, kao matematičke zadatke i tragaju za načinima da dođu do rešenja.

Kroz terapijske programe u Lorijen Centru uče se životne veštine, pa i veštine rešavanja problema.

 

Zašto ljudi nastavljaju da koriste drogu iako znaju da je veoma štetna?

Unošenje psihoaktivnih supstanci izaziva kratkotrajnu nagradu, koja može da uslovi da se to stalno ponavlja uprkos znanju o štetnim posledicama koje izaziva. Tamo gde ima nagrade postoji opasnost da se izgubi kontrola nad ponašanjem, pa želja za drogom počne da dominira vremenom i pažnjom onoga ko je konzumira.

Žudnja za drogom nastaje u starijim delovima mozga, u „centru za nagradu“. Ona ima kvalitet nagonske potrebe, dok je po intenzitetu jača od svih prirodnih nagona. Psihološki njeno zadovoljenje se doživljava kao uslov za preživljavanje, te otuda zavisnik reaguje po principu „moram da uzmem drogu sada, odmah, po svaku cenu, o posledicama neću da mislim ili ću da mislim kasnije“, baš kao da od uzimanja droge zavisi preživljavanje.

Otežana kontrola nad ponašanjem oko uzimanja supstance u smislu početka, završetka ili nivoa upotrebe podrazumeva neuspeh u pokušajima da se smanji uzimanje supstance ili da se sa njim prestane. Osoba nastavlja automatski da čini i ono što ne želi da čini i što joj zdrav razum nalaže da ne čini. Njeno ponašanje postaje kompulzivno, ona je „prisiljena“ da nastavi sa uzimanjem droge.

Kada pokuša da obustavi ili smanji uzimanje supstance javlja se apstinencijalni sindrom. Najteži apstinencijalni sindrom se javlja kada se naglo obustavi uzimanja opijata, kao što je heroin, i podrazumeva simptome kao što su suzenje očiju, curenje nosa, naježenost, zevanje, povraćanje, proliv, bledilo, bol u zglobovima i mišićima. Apstinencijalni simptomi podsećaju na simptome teškog gripa.

Pojava tolerancije podrazumeva potrebu za uzimanjem progresivno sve većih doza droge da bi se postigao prvobitni efekat.

Pojavu zavisnosti karakteriše i zanemarivanje alternativnih zadovoljstava i ineteresovanja zbog korišćenja supstance, povećanog obima vremena neophodnog za nabavku i uzimanje supstance ili za oporavak od njenih efekata, a zatim i sam nastavak upotrebe uprkos štetnim efektima.

LORIJEN CENTAR se već 20 godina uspešno bavi problemom zavisnosti. Višegodišnje iskustvo nam je omogućilo da osmislimo SMART RECOVERY program čija se specifičnost ogleda u tome što nudimo integrativni pristup lečenju. Ovaj program je karakterističan po svojoj fleksibilnosti da se prilagodjava individualnim potrebama i mogućnostima svakog pojedinog pacijenta.

Autor teksta: mr sci. dr med. Jasmina Knežević-Tasić, lekar specijalista psihijatrije i direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti i druge psihijatrijske poremećaje „LORIJEN CENTAR“

Leave a comment

4 × 5 =