Marihuana je naziv za indijsku konoplju (Cannabis) u Evropi i Americi. Cannabis je biljka koja raste na mnogim područijima, a naručito u tropskim predelima. Lišće ženske biljke, kao i cvetovi se mogu pušiti ili pripremiti kao čaj. Smola biljke je jača i u toj formi zove se hašiš. Prah koji se pravi od dlačica koje se skidaju sa lišća Cannabisa se naziva kif. Biljka kanabisa već vekovima unazad se koristi u medicinske i zabavne svrhe, pogotovo u područiju Kine i Srednjeg Istoka.
Reakcije na marihuanu, kao i na alkohol su individualne, tako da u velikoj meri zavise i razlikuju se od osobe do osobe.
Droge nastale iz prirodnih izvora će različito delovati na pojedinca, naspram sintetičkih koje su nastale u laboratoriji. Hemijski regulisane droge proizvode uniformnu reakciju kod konzumenata.
Kod marihuane, faktori kao što su ličnost, situacija, okruženje itd. igraju bitnu ulogu.
Kada se THC puši, pluća ga apsorbuju momentalno i putem krvi ga dovode do srca, a zatim mozga. Iako THC zapravo nestaje iz mozga već nakon nekoliko sati, on se akumulira u jetri, bubrezima i testisima.
Da li THC ubija ćelije mozga?
U ljudskom mozgu se luče unutrašnje supstance slične THCu, kao što je anandamid. Te supstance deluju preko istih receptora preko kojih bi delovao THC koji se unosi marihuanom. Na taj način se uneti THC upliće u prirodno funkcionisanje mozga i remeti ga, naročito spavanje, sposobnost za maštanje i drugo. Iako rezultati istraživanja ne pokazuju značajno odumiranje neurona hipokampusa, dela mozga odgovornog za učenje i pamćenje, ipak se javljaju oštećenja.
THC utiče na imuni sistem, a rad srca ubrzava za 20 do 30 otkucaja po minuti. Iako marihuana ne dovodi do steriliteta, utiče na smanjenje reproduktivne funkcije oba pola.
Hronična upotreba marihuane izaziva različita oštećenja pluća, a daleko štetnija kombinacija jeste pušenje i duvana i marihuane. Iako je količina unetog duvana kod prosečnog pušača značajno veća od količine unete pušenjem marihuane toksini marihuane snažnije oštećuju pluća.
Ovde značajnu ulogu igra način pušenja – dim marihuane se uobičajeno unosi značajno snažnijim udahom, prodire dublje u pluća i zadržava se u plućima duže.
Neke biljke marihuane imaju veći procenat THC-a, te imaju jak inpakt sa jednim udahom, dok druge deluju blaže i posle više udisaja. Način pušenja određuje procenat THC-a koji će ući u krv.
Obična cigareta omogućava do 20% transfera, dok „pipe“ (lula) prenosi veći procenat, a „water pipe, bong“ dozvoljava i do 50% transfera.
Polovina unete količine THC-a ostaje u krvi i 20 sati nakon pušenja. Zato neki efekti marihuane na mentalne i telesne funkcije mogu trajati danima.
Produženo dejstvo marihuane može trajati i do 48 sati, i u većoj meri ometa kognitivne sposobnosti.
Veliki uticaj ima godina u kojoj se počelo sa konzumacijom. Ako se marihuana puši u većoj meri dok mozak još nije do kraja oformljen (do kraja adolescencije), kognitivni deficiti su značajno veći.
Opuštanje, osećaj sreće, popravljanje raspoloženja, euforija
Kreativno razmišljanje, apstraktno mišljenje i tok ideja olakšano teče
Osećaj važnih otkrića i uvida u život i sopstvenu ličnost
Drugačiji ugao gledanja na stvari
Snažnije doživljavanje pojedinih aspekata, kao što je muzika
Analgetički efekat (smanjuje bol)
Muka, suvoća usta, problemi disanja, znojenje i sl.
Promena u krvnom pritisku, ubrzan rad srca i drugi poremećaji perifernog nervnog sistema.
Nemogućnost procene vremena i prostora (udaljenosti i trajanja)
Otežano kretanje i sporoća
Preosetljivost na stimuluse (auditivne, taktilne, kinestetičke, olfaktorne, itd)
Osećaji anksioznosti, panike i druga stanja straha
Letargija, nemogućnost spavanja ili preterana pospanost
Paranoidna reakcija i druge psihotične reakcije
Osećaji konfuzije, izgubljenosti, nemogućnost koncentracije i rasuđivanja
Osećaji utrnutosti delova tela ili lica
Nemogućnost praćenja toka misli i „jureće misli“
Razvijanje zavisnosti pri intenzivnom korišćenju
Da li se od marihuane može postati zavistan?
Obično se kaže da marihuana ne stvara fizičku, već samo psihičku zavisnost, ali to nije u potpunosti tačno. Učestalo korišćenje visokih doza dovodi do razvoja tolerancije i blagih apstinencijalnih tegoba po njenoj obustavi. Nakon redovne upotrebe, osoba oseća želju da puši sve češće. Ako pokuša da smanji pušenje, osoba nije u stanju da „izgura“ svoju odluku, iako za to može pronaći niz „racionalnih“ objašnjenja i opravdanja.
Apstinencijalni sindrom (kriza) je blagog do srednjeg intenziteta, može trajati od 1 do 6 nedelja. Simptomi koji se javljaju usled kriziranja su: anhedonija, demotivacija, nervoza, uznemirenost, glavobolja, nekad i blaga mučnina, smanjen apetit, problem sa spavanjem, želja za konzumiranjem, kao i osećaj da je svakodnevni život dosadan. Jačina kriziranja zavisi od količine i dužine prethodnog konzumiranja, kao i od same individue.
Ono što je dobro dokazano je da česta upotreba marihuane, ili upotreba preterane količine odjednom, predstavlja svojevrstan rizik po telesno i mentalno zdravlje svake individue. Hronična konzumacija marihuane čini život bezukusnim, teškim i sve manje smislenim i vrednim življenja.
Ako ste hroničan konzument i ne slažete se sa ovom tvrdnjom, molim vas, kontaktirajte nas, kako bi revidirali ovaj zaključak.
Ukoliko imate još neka pitanja ili mislite da je vama ili vašoj bliskoj osobi potrebna pomoć,
pozovite: +(381) 11 30 88 090 i +(381) 69 30 88 090
