Alkoholizam | Zavisnost od alkohola | Da li sam alkoholičar?

Alkoholizam

Alkohol je jedna od najstarijih supstanci koje je čovek otkrio u potrazi za zanimljivim stvarima koje mogu izmeniti način na koji čovek misli i oseća. Danas je alkohol (alkoholizam) droga izbora za većinu zapadne civilizacije.

Kako alkohol deluje

Reakcije na alkohol su individualne, tako da se mogu veoma razlikovati od osobe do osobe. Takođe reakcije zavise od organizma svake osobe, njenih godina, pola, zdravstvenog stanja, psihološkog stanja i naručito od unesene količine alkohola.

Kada se popije, piće ulazi u stomak, gde se apsorbuje i ulazi u krvotok. Krvotok distribuira alkohol po čitavom telu, ali se efekat najviše primećuje u mozgu. Prisustvo ili odsustvo hrane u stomaku je najvažniji činilac kod apsorpcije alkohola.

Koncentracija alkohola u krvi može biti i tri puta veća kod osoba sa praznim stomakom, nego ista ta količina alkohola popijena na pun stomak.

Dok pije, osoba oseća zadovoljstvo i opušta se. Alkohol potpomaže lučenje dopamina (neurotransmiter koji je odgovoran za osećaj sreće i zadovoljstva), ali samo dok se koncentracija alkohola u krvi penje. To obično traje neko kraće vreme, osoba postaje pričljiva i društvena. Kad telo kreće da eliminiše alkohol iz tela, ovo osećanje biva zamenjeno sedacijom, te osoba postaje tiha i povlači se. Da bi izbegli ovaj efekat, većina ljudi nastavlja da pije, da bi održavala prvobitno stanje zadovoljstva. Na taj način ne iščezava koncentracija alkohola u krvi koja dalje izaziva neželjene efekte, već se taloži i raste.

Uticaj alkohola na određene neurotransmitere deluje tako što ometa nastajanje nove memorije (sećanja) i razmišljanja na kompleksan način.

Sam gubitak memorije možda ne bi bio toliki problem, koliko ponašanja koja se obično događaju za vreme njenog gubitka – većina ispitanika bi kasnije saznala za seksualne aktivnosti, tuče i druga ponašanja koja mogu imati ozbiljne i dalekosežne posledice.

Organizam odraslog čoveka razlaže otprilike jednu čašu viskija za jedan sat (40% alkohola). Sve preko toga predstavlja prezasićenje organizmu i dovodi do taloženja alkohola u krvi u tkivima i čeka na svoj red da ga jetra obradi.

Metabolizam se ubrzava kako bi se alkohol brže absorbovao, što dovodi do brže absorpcije drugih eventualno unesenih lekova i može izazvati posebnu štetu (lekovi su manje efektivni, jer ih organizam brže izbaci iz tela).

Tolerancija

Tolerancija je pojava da ista količina alkohola izaziva sve manji željeni efekat, te nas tako tera da povećamo unos alkohola da bi postigli isti efekat.

Razvoj tolerancije znači da je alkohol doveo do određenih promena u mozgu.

Povećanje tolerancije vodi u zavisnost,.

Iako nam treba više alkohola da dođemo do efekta zadovoljstva i opuštanja, mozak, jetra i drugi organi su izloženi sve većoj količini alkohola i zbog toga propadaju.

Hronična upotreba

Kada govorimo o alkoholu, prostor između povremenog uzimanja (bez štetnih posledica, a sa uživanjem beneficija koje alkohol pruža) i upotrebe alkohola koja ostavlja trajne posledice je veoma mali.

Postavlja se pitanje da li postoji mogućnost povećane upotrebe alkohola koja ne dovodi do moždanih oštećenja. Mnogi ljudi koji dosta piju ne pokazuju znake disfunkcije. Ipak, iako se oštećenja ne vide na prvi pogled, to ne znači da ih nema.

5 mentalnih sposobnosti je sklono oštećenjima od upotrebe alkohola

Memorija

U pitanju je mogućnost formiranja novih sećanja, dok sećanje na prethodno se odvija neometeno.

Abstraktno razmišljanje

Podrazumeva interpretaciju značenja, geometriju, algebru, razmišljanje o bilo čemu van konkretnih objekata i stvari koje vidimo oko nas.

Pažnja i koncentracija

Ne mora biti očigledna, ali se obično pokazuje pri zadacima koji zahtevaju ove funkcije.

Rešavanje problema

Rešavanje problema podrazumeva promenu u strategiji pristupa problemima, mentalnu fleksibilnost. Hronično pijenje ubija sposobnost promene direkcije u mišljenju koja je neophodna ze efikasno rešavanje problema.

Percepcija emocija

Deo mozga koji je odgovoran za tačno čitanje tuđih emocija se pokazao kao vulnerabilan na alkohol, tako da se pri hroničnom alkoholizmu gubi ova sposobnost.

Koliko mnogo i koliko često?

Većina ljudi će se složiti da je zadovoljavajući efekat onaj koji ne prelazi fazu u kojoj je motorika ugrožena i u kojoj se javlja mučnina i ostale neprijatne senzacije, te izraženo u ml ne bi trebalo da prelazi 4 pića (2 prsta u čaši) na sat.
Pitanje „koliko“ mora se sagledati zajedno sa pitanjem i „koliko često“.

Pola ili jedno piće dnevno je u redu (i to ne svaki dan), ali istraživanja nedvosmisleno pokazuju da već 2 pića dnevno značajno povećavaju rizik od infarkta ili raka.
Obično se pod prihvatljivom upotrebom alkohola smatra kada osoba pije regularno, ali se ne napije i ne pokazuje znake adikcije, tj. zavisnosti. U principu stvar je vrlo prosta, mada ne tako lako merljiva- što više alkohola osoba pije pri svakom uzimanju, to je veća verovatnoća za nastanak moždanih oštećenja.

Ako se uporede 2 osobe koje popiju 5 pića nedeljno, od kojih jedna pije po jedno svaki dan, a druga popije svih pet u subotu uveče kada izađe napolje, druga osoba će biti u mnogo većem riziku za moždano oštećenje. To je naročito bitno za mlade čiji je mozak u razvoju.

Vikend alkoholizam može dovesti do poremećaja, iako ga društvo smatra kao nešto što nije toliko opasno ili kažnjivo zakonom.

Da li sam alkoholičar?

Postoji upotreba alkohola, zloupotreba alkohola i zavisnost od alkohola.

Zloupotreba alkohola podrazumeva upotrebu alkohola koja predstavlja rizik po zdravlje osobe i dovodi do određenih problema u ponašanju i sa drugim ljudima.

Zavisnost uključuje i potrebu za alkoholom nad kojom osoba gubi kontrolu, kao i fizičke simptome i pojavu krize kada alkohola nema. Nakon sat vremena bez pića već se javljaju simptomi kao što su tremor (trešenje), anksioznost, poremećaj spavanja, a u težim slučajevima halucinacije i epileptički napadi.

Ljudi obično smatraju da je neko alkoholičar ako puno pije. Ali to nije zapravo istina. Alkoholizam je karakterističan po gubitku kontrole, a ne količini pića. Vrlo često, alkoholičari piju, ali se ni ne napiju.

Svako može postati alkoholičar.

Produžena upotreba alkohola utiče na mozak, menja ga i pravi zavisnost. Iako možemo teoretisati o tome koje osobe su podložnije alkoholizmu i sl., svaka osoba može uneti dovoljno alkohola u svoj sistem u produženom vremenskom trajanju i time da razvije alkoholnu zavisnost.

Svako ko pije više od 3 pića dnevno je na granici alkoholizma.

Posebno su u riziku osobe koje piju da bi se smirile, zaboravile na probleme i regulisale svoja emotivna stanja.

Mislim da sam u problemu, šta da radim?

Često ljudi misle da je za izlazak iz problema kao što su alkoholizam, korišćenje droga i drugih „nestašnih“ ponašanja dovoljno da se osoba „uozbilji“, da se trgne, da ima čvrstu volju. Alkoholizam i narkomanija su bolesti zavisnosti i kao i druge bolesti zahtevaju određeni tretman (pročitajte više o Smart Recovery programu).

Ukoliko želite da dobijete još informacija o lečenju i zakažete svoj prvi termin
kontaktirajte nas ili pozovite: +(381) 11 30 88 090

Šta lečimo

Zavisnost od heroina
Zavisnost od kokaina
Zavisnost od marihuane
Alkoholizam
Patološko kockanje
Zavisnost od lekova
Sexualni problemi
Zavisnost od interneta

Širok spektar korišćenih metoda omogućava nam da pravimo individualizovane planove lečenja koji pomažu da se postigne dugotrajni oporavak.

Kako radimo

Imaš pitanje?

Pročitaj još:

Usluge koje korisnici najčešće biraju

Budi hrabar pomozi sebi

heading

SMART RECOVERY

Ovo je integrativni pristup lečenju bolesti zavisnosti što znači da ga vodimo kroz sve korake lečenja, i to na jednom mestu.

Pročitaj više

I FAZA lečenja

Detoksikacija je prvi korak u lečenju – otklanjanje fizičke zavisnosti. Traje 7 ili više dana, zavisno od stanja pacijenta i vrste zavisnosti.

Pročitaj više

METODEdetoksikacije

Detoksikacija u bolničkim uslovima podrazumeva više različitih programa i protokola za lečenje svih tipova zavisnosti.

Pročitaj više

II FAZA lečenja

Ova faza se zasniva na promeni životnog stila kroz posebno osmišljene i individualizovane terapijske programe. Traje 6-8 nedelja...

Pročitaj više