Bez obzira koji vid zavisnosti je u pitanju (narkomanija, zavisnost od alkohola, zavisnost od heroina, zavisnost od kokaina, zavisnost od lekova, zavisnost od igrica ili zavisnost od interneta), odlučiti se na lečenje zavisnosti nije lako.
Pored otpora koji imaju na lečenje, zavisnici se često osećaju i stigmatizovanim zbog problema koji imaju. Isključeni su, čak otrgnuti iz pređašnjeg života koji su vodili. Okolina ih osuđuje zbog njihovog ponašanja.
Zbog toga lečenje zavisnosti podrazumeva mnogo podrške (kako porodice i drugih saradnika u lečenju), a isto tako i mnogo razumevanja i saosećanja. I uvek bezrezervno posvećivanje stručnjaka različitih profila – psihijatara, psihologa, radnih terapeuta i slično.
Iz tog razloga odgovaramo na 4 najvažnija pitanja koja nam zavisnici postavljaju pre nego što počne lečenje zavisnosti u Lorijen Centru.
1. Kako izleda uspešno lečenje zavisnosti?
Bolesti zavisnosti su kompleksne za lečenje, a ono što je zajedničko bilo da su u pitanju lečenje od kocke, lečenje alkoholizma, lečenje narkomanije jeste činjenica da zavisnost ostavlja promene na mozgu. Ove promene često su nepovratne i utiču između ostalog kroz pojavu žudnje za ponovnim unošejnem supstance / kockanjem i slično.
Zbog toga, uspešno lečenje podrazumeva da zavisnik nauči kako da izbegne zov svoje žudnje, te kako da uobičajene životne probleme i stresove rešava konstruktivno, a ne kroz uzimanje alkohola, droga i lekova, kockanjem.
Ukoliko se žudnja ipak javi i on joj poklekne, zavisnik treba da odreaguje odmah. Da potraži pomoć da ponovo prestane sa uzimanjem i ponovo vrati izgubljenu ravnotežu.
Da kontroliše svoju bolest umesto da ona kontroliše njega.
Klinika za bolesti zavisnosti je pravo mesto za rešavanje ovakvih problema i pronalaženje stručne, pravovremene i dugoročne podrške.
2. Koliko traje lečenje zavisnosti?
Kad uzmemo u obzir da na razvoj zavisnosti utiču različiti faktori – pored same ličnosti zavisnika, njegova porodica i šira sredina, jasno je da je lečenje kompleksan proces. Zato njegovo trajanje može da varira.
Međutim, bez obzira da li je u pitanju lečenje narkomanije ili lečenje alkoholizma ili neke druge zavisnosti, važno je da se lečenju zavisnosti posveti određen vremenski period koji predlažu stručnjaci kojima ste poverili lečenje.
To se procenjuje na osnovu poodmaklosti zavisnosti, ali i od vrste problema. Optimalno je posvetiti bar godinu dana kako bi zavisnik drastično povećao izglede da trajno prestane da koristi supstancu od koje je zavisan. No nekada se dobri rezultati mogu javiti i ranije. A svakako je da s dužinom trajanja lečenja zavisnosti rastu i šanse da se bolesti zavisnosti dobro drže pod kontrolom.
Tokom prvih faza lečenja mogućnost od recidiva (ponovnog vraćanja na koriščenje ili aktivnost koja izaziva zavisnost) je velika. Recidiv takođe može biti znak da je lečenje prerano prekinuto.
3. Da li je tokom lečenja neophodna izolacija?
Izolacija od provocirajućeg okruženja je neophodna. Pod tim se pre svega podrazumeva društvo s kojim je praktikovana upotreba droge/alkohola/kockanje… A takođe i mesta i situacije u kojima se to ponavljalo.
Izolacija tokom lečenja ostaje potrebna sve dok ne prođe apstinencijalna kriza i dok se ne steknu uslovi da se u terapiju uvedu odgovarajući oblici zaštite. Recimo blokatori za heroin, za alkohol i drugi, u zavisnosti od vrste zavisnosti.
Ovi lekovi omogućavaju zavisniku da posle nekoliko nedelja nastavi da živi u svojoj prirodnoj sredini i da tu nauči da identifikuje i izbegne rizične situacije i da razvije zdravije mehanizme prilagođavanja.
Lečenje podrazumeva pre svega promenu društva u kome se krećete.
Zavisnici su često svesni toga da im se odnosi sa određenim ljudima zasnivaju isključivo na zajedničkim trenucima konzumiranja droge/alkohola ili upražnjavanja nekog drugog zavisničkog ponašanja. Takvo društvo najviše će ih ometati u lečenju, jer su oni i dalje pod kontrolom svoje zavisnosti.
Ukoliko je zavisnik počeo da apstinira – uzdržava se od upotrebe – ta čijnenica počeće da ugrožava to svoje pređašnje društvo. Upravo zbog toga sa tim društvom treba potpuno prekinuti odnose.
Ovi odnosi nemaju potencijal da postanu kvalitetni i zdravi. Uvek će se vrteti oko zajedničkog interesovanja – drogiranja/pijenja/kockanja…
4. Kako da predvidim i sprečim recidiv?
Zbog činjenice da zavisnost utiče na promenu nervnih puteva u mozgu, rizik od recidiva postoji i dugo nakon što zavisnik smatra da je preuzeo kontrolu nad sobom.
Jedna od ključnih stvari tokom lečenja zavisnosti jeste učenje kako da se recidiv predvidi i zaustavi.
Predviđanje i sprečavanje recidiva podrazumeva da naučite da predvidite i prepoznate situacije u kojima postoji visok rizik za recidiv.
Te situacije su obično vezane za neprijatne emocije (tuga, emotivni gubitak, razočarenje, anksioznost, dosada…), međuljudske konflikte i društvene uticaje.
Tokom lečenja zavisnosti vežba se kako da se u svakoj od tih situacija uspostavi i održi kontrola i odreaguje na konstruktivan način.
Tokom lečenja je veoma važno savladati veštine za ovladavanje negativnim emocijama i stresom.
U tome pomažu:
- vežbe relaksacije
- savladavanje veština komunikacije
- veštine za odgovorno donošenje odluka i rešavanje problema
- tehnike za kontrolu besa i lošeg raspoloženja
- tehnike za kontrolu žudnje i misli o adiktivnom ponašanju
Važno je i kako se recidiv doživljava.
Recidiv nije znak poraza i neuspeha u terapiji, već prilika za učenje.
Recidiv je prilika da se identifikuju okidači i nauči kako da se oni sledeći put izbegnu.
Ukoliko se recidiv dogodi, neophodna je brza intervencija da bi se što pre uspostavila apstinencija.
Ustanove za lečenje bolesti zavisnosti kao što je Lorijen Centar brižljivo biraju vidove lečenja i razvijaju programe prilagođene individualnom slučaju svakog pacijenta upravo zbog činjenice da je svaka zavisnost specifična.
Ukoliko smatrate da imate problem sa zavisnošću ili do sada niste imali uspeha sa lečenjem obratite nam se na addiction@lorijen.center ili brojeve +381 69 30 88 091 ili +381 69 30 88 090
