Zavisnosti koje vidimo, one koje tolerišemo,

i one koje živimo, a da ih tako ne nazivamo

Kada se pomene reč „zavisnost„, svi prvo pomislimo na alkohol, narkotike ili kocku. I zaista, te zavisnosti su ozbiljne i mogu imati katastrofalne posledice po telo, psihu i život. Ipak, iako najopasnije, to nisu jedine zavisnosti koje postoje. Savremena psihijatrija i psihologija znaju da se zavisnost može javiti i u mnogim drugim oblicima. Ona je, zapravo, odnos – prema zadovoljstvu, regulaciji emocija, izazovima. Često je posledica nesposobnosti da se suočimo i potrebe da pobegnemo od stresa, praznine ili dosade. I upravo zbog toga, govorimo o čitavom spektru ponašanja koja mogu postati zavisnička.

Neke zavisnosti su jasno prepoznate i leče se medicinski. Druge su društveno prihvaćene i čak ohrabrivane – poput pušenja ili alkohola u određenim situacijama. Treće prolaze gotovo neopaženo: prejedanje slatkišima, bindžovanje serija, kompulzivno korišćenje društvenih mreža. I konačno, postoje navike koje su na granici – umerene, bezopasne, ali sa potencijalom da prerastu u problem.

Da bismo razumeli zavisnosti, moramo prestati da ih posmatramo samo kroz moralnu prizmu ili koncept snage volje. Zavisnost nije znak slabog karaktera, već neuropsihološki fenomen koji nastaje pod uticajem biologije, psihologije i okruženja. Može se dogoditi bilo kome, u bilo kojoj životnoj fazi ili dobi, bez obzira na moralna načela i snagu volje.

Šta je zavisnost?

U kliničkom smislu, zavisnost (ili poremećaj upotrebe supstance / poremećaj ponašanja) podrazumeva obrazac ponašanja koji ima nekoliko ključnih karakteristika:

1. Gubitak kontrole – nemogućnost da se ponašanje reguliše, uprkos želji da se prekine.
2. Kompulzivnost – ponašanje se stalno ponavlja, često automatski, uprkos svesnoj odluci da se zaustavi.
3. Tolerancija – potreba za sve većim intenzitetom ili količinom da bi se postigao isti efekat.
4. Apstinencijalni simptomi – nelagodnost, nemir, razdražljivost, anksioznost ili fizički simptomi pri prekidu.
5. Održavanje ponašanja uprkos šteti – nastavlja se uprkos svesti da negativno utiče na zdravlje, odnose ili svakodnevno funkcionisanje.

Važno je razumeti da zavisnost nije pitanje slabosti volje. Mozak osoba sa zavisnošću je adaptivno izmenjen. Supstance i ponašanja koja izazivaju zavisnost prenadražuju deo mozga zadužen za sistem nagrade, pa ono što je nekada donosilo zadovoljstvo – odnosi, kreativnost, sport, hobiji – gubi intenzitet, a stimulus (supstanca, zavisničko ponašanje) postaje centralni regulator emocija.

Neurobiologija zavisnosti

Zavisnosti aktiviraju dopaminski sistem, centralni mehanizam nagrade i motivacije u mozgu. Dopamin nije samo hormon sreće, kako ga često nazivaju, već i hormon motivacije – on „pokazuje“ mozgu šta je važno i nagrađuje nas osećajem zadovoljstva kada dođemo do „cilja“.

Supstance kao što su alkohol, nikotin, opijati, ali i ponašanja poput kockanja ili kompulzivnog jedenja slatkiša, dovode do brze i snažne dopaminske reakcije. Mozak „uči“ da je upravo to najvažniji izvor olakšanja i zadovoljstva. Vremenom, sve ostalo gubi „boju“ i značaj.

Ovaj neurobiološki proces objašnjava zašto zavisnost nije pitanje slabosti ili izbora – ona je funkcionalna promena u mozgu koja počinje kao adaptacija i prelazi u obrazac koji može da kontroliše život.

Prave zavisnosti: kada govorimo o bolesti

Zavisnosti od supstanci

U kliničkoj praksi, ove zavisnosti su najbolje istražene:

• Alkohol
• Opijati (heroin, morfin, analgetici)
• Stimulansi (kokain, amfetamini)
• Sedativi i benzodiazepini
• Nikotin
• Kanabis (u određenim slučajevima problematično)

Kod ovih zavisnosti dolazi do izraženih neurobioloških promena i fizičke zavisnosti. Apstinencijalni simptomi mogu biti teški i uključuju tremor, nesanicu, anksioznost, depresivne epizode, pa čak i životno ugrožavajuće stanja.

Lečenje ovih zavisnosti je kombinacija:

1. Farmakoterapije – lekovi koji smanjuju apstinencijalnu krizu, želju za supstancom ili štite mozak.
2. Psihoterapije – kognitivno-bihevioralne, motivaciono-intervencione i druge metode koje pomažu u prepoznavanju okidača i promeni obrazaca.
3. Socijalne i porodične intervencije – podrška, rehabilitacija i reintegracija u zajednicu.

Ove zavisnosti su bolest, a ne loša navika. Samokontrola nije dovoljna – očekivati da osoba „samo prestane“ je isto kao i očekivati od teško depresivne osobe da „samo misli pozitivno“.

Bihevioralne zavisnosti: kada supstanca nije potrebna

Savremena psihijatrija prepoznaje i zavisnosti koje ne uključuju supstancu, ali aktiviraju iste neurobiološke mehanizme.

Patološko kockanje

Patološko kockanje je prvi bihejvioralni poremećaj koji je zvanično priznat. Osobe sa ovim problemom pokazuju:

• gubitak kontrole
• kompulzivno ponavljanje ponašanja
• toleranciju (traženje većih uloga u klađenju)
• apstinencijalne simptome i ozbiljne posledice po život

Mozak reaguje ne samo na dobitak, već i na iščekivanje, neizvesnost i „skoro dobitak“, što ovu zavisnost čini posebno razornom.

Društveno prihvaćene zavisnosti

Neke zavisnosti su društveno normalizovane. To stvara lažnu percepciju kontrole i sigurnosti. Lako se izgubi iz vida zavisnički aspekt korišćenja, što dodatno otežava odvikavanje.

Nikotin

Iako je nikotin supstanca koja stvara jaku zavisnost, njegova legalnost i društvena prihvaćenost često maskiraju problem. Zbog toga pušači često:

• ne prepoznaju zavisnost
• koriste cigarete za regulaciju emocija i smanjenje stresa
• osećaju nelagodnost i razdražljivost kada su sprečeni da puše ili pokušaju da ostave cigarete.

Iako su najčešće svesni štetnosti duvanskog dima po zdravlje, fizička zavisnost čini prestanak pušenja izuzetno teškim i pored snažne volje.

Alkohol

Alkohol je supstanca koja je toliko kulturološki ukorenjena, da su granice između navike i zavisnosti blede i često nejasne. Nije svaka konzumacija alkohola problematična. Problem nastaje kada to postane primarni način regulacije emocija i lek za stres, a ne uživanje. Ova zavisnost često ostaje „ispod radara“ dok se postepeno razvija, a biva primećena kao problem tek kada uzme maha i razvije se u alkoholizam, koji razara zdravlje i odnose.

Zavisnost od alkohola može biti izražena u različitom stepenu, a lečenje zahteva ozbiljan i sveobuhvatni pristup.

Nevidljive zavisnosti savremenog doba

Hrana i šećer

Zavisnost od šećera i prejedanje tek su poslednjih godina prepoznati kao problem. „Ali, nije strašno kao da se drogiram ili opijam, zar ne?“ pitao bi neko ko se okreće hrani da reguliše svoje unutrašnje stanje. Odgovor je i da i ne. Jer ovo ponašanje nije bez posledica – dolazi do poremećaja nivoa šećera u krvi, remeti se hormonska ravnoteža, telesna masa, nastaje rizik od brojnih oboljenja, i pritom snažno utiče na psihološku dobrobit i mentalno zdravlje.

Kombinacije šećera i masti snažno stimulišu dopaminski sistem. Prejedanje može imati iste neurobiološke efekte kao droga, posebno kada se koristi za regulaciju emocija ili popunjavanje emocionalne praznine. Ovo nije formalno klasifikovano kao bolest, ali mehanizam je isti kao i kod drugih zavisnosti.

Binge-watching

Gledanje serija je prilično bezazlen vid razonode, složićemo se. Pa i bindžovanje (gledanje velikog broja epizoda zaredom ili čitave serije odjednom) samo po sebi nije problem (ako imate dovoljno slobodnog vremena i birate da ga tako potrošite). Međutim, problem nastaje kada ovo postane navika, i:

• osoba gubi pojam o vremenu
• zanemaruje san, obaveze, odnose
• koristi serije isključivo kao beg od stvarnosti

Mozak dobija predvidivu emocionalnu stimulaciju, što može razviti zavisnički obrazac. Dakle, ukoliko pogledate ponekad i celu seriju jer ste nestrpljivi da vidite kako će se odvijati radnja, nikakav problem. Ali, ako uhvatite sebe kako sve češće puštate seriju kako biste pobegli od stvarnosti i osećate nelagodnost kada to ne učinite, na putu ste da razvijete nezdrav obrazac.

Društvene mreže

Društvene mreže su i dizajnirane tako da lako stvaraju zavisnost. Svaka notifikacija, svaki lajk – izazivaju lučenje dopamina i osećaj nagrade.

Ako ih koristite isključivo namenski i ograničeno – sjajno. Ukoliko, pak, besciljno skrolujete, svaki čas proveravate telefon, prekidate svaku aktivnost da biste proverili mreže – to je već zavisničko ponašanje. Evo kratkog testa: ostavite telefon kod kuće kada krenete negde – na posao, u šetnju, nabavku… Osećate li nelagodnost? Ako Vam je neprijatno kada ste bez telefona, to je siguran znak da ste previše prisutni online. Zavisnost od društvenih mreža prepoznaćete i po tome što Vam život van njih postaje nezanimljiv, a trenuci dosade nepodnošljivi. Nastojite da svaki trenutak ispunite stimulacijom – najlakše onom sa ekrana.

Iako uglavnom nisu prepoznate kao prava zavisnost, prekomerna upotreba društvenih mreža izaziva stvarne posledice po mentalno zdravlje, a može se odraziti i na druge aspekte života.

Navika, problem ili bolest?

Kako da znamo da li je nešto od navedenog samo navika, problem ili bolest?

Ključno pitanje koje će nam pomoći da ovo razlikujemo nije šta radimo, već zašto i kako. Evo po čemu se razlikuju navika, problematično ponašanje i prava zavisnost:

• Navika – ne upravlja životom. Uz pojačanu svesnost, možemo je promeniti ili iskoreniti.
• Problematično ponašanje – povremeno narušava životne funkcije, ali još uvek kontrolisano. Potrebno je da preduzmemo akcije kako bismo zaustavili progresiju problema, i potražimo pomoć kako bismo sebi taj proces olakšali.
• Zavisnost – ponašanje preuzima kontrolu, često sa fizičkim i psihičkim simptomima. Neophodna je stručna pomoć jer snaga volje nije dovoljna, jer postoje neurobiološke promene.

Jedna čokolada dnevno nije zavisnost. Jedna čaša vina. Epizoda serije. Ali, ako je to jedini način da se nosimo sa stresom, to je jasan signal upozorenja.

Zašto zavisnosti nastaju

Gotovo sigurno, niko nikada nije rekao: „Hej, mogao bih da postanem zavisan, odlična ideja!“ Ono što se u stvarnosti događa, jeste da osoba proba supstancu ili preduzme određenu aktivnost, oseti efekat – euforiju, rasterećenje, utehu, i sl. i potom nastoji da to iskustvo ponovo doživi. Postepeno se stvara začarani krug zavisnosti.

Zavisnosti gotovo uvek imaju nekakvu funkciju. One su pokušaj psihe da se izbori sa:

• hroničnim stresom
• traumom
• anksioznošću
• depresijom
• usamljenošću
• osećajem praznine…

U tom kontekstu, zavisnost je adaptacija. Ona je rešenje, koje je u nekom trenutku pomoglo, ali vremenom postalo problem.

Lečenje zavisnosti

Lečenje zavisi od vrste i težine zavisnosti:

• Teške zavisnosti – zahtevaju stručnu pomoć, kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije
• Blaži oblici – rad na svesnosti, regulaciji emocija, promeni obrazaca
• Navike – često je dovoljna pojačana svesnost i postepene promene

Ključ uspeha nije zabrana, već razumevanje. Neophodno je da shvatimo kakvu funkciju ima određeno ponašanje, i nađemo način da ga zamenimo nečim konstruktivnijim. Pritom je potrebno i da naučimo zdrave strategije regulacije i načine da se nosimo sa izazovima.

Nisu sve zavisnosti iste. Nisu sve jednako štetne. Nisu sve bolest.

Ali svaka zavisnost nosi poruku: nešto u našem životu traži pažnju, razumevanje i promenu. Umesto pitanja „Zašto ne mogu da prestanem?“, korisnije je pitati se:„Šta pokušavam da umirim, izbegnem ili nadoknadim?“

Ovo je početak stvarnog puta ka promeni.

Ako zavisnost upravlja Vašim životom – bilo da imate problema sa supstancama ili alkoholom, ili „samo“ skrolujete, bindžujete i idete u pohod na frižider posle ponoći, tu smo da Vam pomognemo. Zakažite razgovor.