Bolesti zavisnosti toliko često idu ruku pod ruku sa mentalnim poremećajima, da je prosto nemoguće ne uočiti ovu vezu. Šta je po sredi, da li se ova dva problema pojavljuju istovremeno, a nezavisno jedan od drugog, ili postoji međusobna uzročno-posledična veza? Da li ljudi koji pate od mentalnih poremećaja češće razvijaju zavisnosti, ili bolesti zavisnosti uzrokuju mentalne bolesti?
Odgovor nije samo jedan i nije konačan. Istina je da se događaju sva tri navedena scenarija. Ponekad se jave nezavisno jedan od drugog, ljudi koji pate od mentalnih smetnji često posegnu za drogom kako bi ublažili simptome, a istina je, takođe, da upotreba droge može izazvati mentalna oboljenja ili pogoršati stanje.
U svakom slučaju, važno je tretirati oba stanja – i bolest zavisnosti i mentalni poremećaj. U ovom postu govorićemo o tome kako upotreba droga utiče na nastanak ili pogoršanje mentalnih poremećaja.
Efekat droge na mentalno zdravlje zavisi od nekoliko faktora – vrste droge, jačine, količine koja se uzima, koliko dugo se koristi, kao i od stanja pre korišćenja, genetskih predispozicija i okruženja.
Povećanje rizika od pojave mentalne bolesti
Različite vrste droge mogu povećati rizik od pojave određenih mentalnih bolesti.
Na primer, korišćenje marihuane sa sobom nosi rizik od razvoja anksioznosti, depresije i psihoza. Kokain može uzrokovati, pored depresije i anksioznosti, paranoju, kao i moždani udar. U kombinaciji sa drugim vrstama droge, nosi povećani rizik od predoziranja i smrti. Sintetičke droge, kao što je ekstazi, pored gore navedenih, mogu izazvati psihozu – često opisanu kao prelom realnosti. To je stanje u kome osoba ima senzacije, vidi i čuje ono što drugi ne mogu, a ima i misli i uverenja koja drugi ljudi nemaju, i ne razlikuje stvarnost od iluzija.
Neka od ozbiljnih mentalnih stanja koja mogu biti uzrokovana korišćenjem droge su: shizofrenija, bipolarni poremećaj, manična depresija, poremećaj pažnje (ADHD), generalizovani anksiozni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, opsesivno-kompulsivni, panični poremećaj, kao i sociofobija.
Pogoršanje postojeće mentalne bolesti
Neretko se događa da uzimanje droge pogorša simptome već postojećeg mentalnog stanja. Na primer, osobe koje pate od anksioznosti ili depresije mogu doživeti još jaču anksioznost, panične napade, težu depresiju. Ljudi koji pate od shizofrenije mogu iskusiti pogoršanje simptoma, poput halucinacija i paranoje.
Pojava psihotičnih simptoma
Neretko se događa da korišćenje droge izazove izvitoperen doživljaj realnosti. Tada govorimo o psihozi, psihotičnim simptomima ili psihotičnoj epizodi. Osoba može imati halucinacije, deluzije, i izgubiti kontakt sa stvarnošću. Može se dogoditi da čuje glasove ili buku koju drugi ne čuju, da veruje kako ima posebne moći, kako neko njome upravlja, i slično. Nije u stanju da razlikuje šta je stvarno, a šta ne. Ovo se često događa kao posledica upotrebe marihuane, kokaina ili amfetamina, mada je moguće da je i druge vrste droge izazovu. Psihotični simptomi mogu biti vrlo zastrašujući, a mogu biti i uvod u dugoročne mentalne probleme.
Oštećenje mozga
Ne samo da upotreba droga utiče na ponašanje i razmišljanje, već može dovesti i do neuroloških promena. Neke od njih posledica su intoksikacije, i nestaju kada supstanca iščezne iz tela. Druge su, pak, dugotrajne. Ove promene mogu biti različitog opsega, od minornih, do fatalnih usled odumiranja moždanih ćelija. Oštećenje mozga može uzrokovati probleme poput dezorijentisanosti, gubitka pamćenja, koncentracije, sposobnosti donošenja odluka, ali i atrofije mozga, odumiranja sivih ćelija, pa čak i hipoksije i smrti usled predoziranja.
Šta možete učiniti?
Iako može doneti trenutni osećaj zadovoljstva ili na kratko olakšati neprijatnosti, upotreba droga neminovno nosi brojne negativne posledice po zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno.
Povećava rizik od pojave mentalnih bolesti, izaziva pogoršanje simptoma postojećih stanja, može izazvati psihotične simptome, kao i oštećenje mozga. Jedini način da se osoba zaštiti od ovih posledica jeste izbegavanje upotrebe droga. Zato je ključno raditi na edukaciji o rizicima korišćenja droge i prevenciji. Ako se Vi ili neko Vama blizak bori sa bolestima zavisnosti, od životne je važnosti da što pre potražite stručnu pomoć.
Posebnu pažnju treba obratiti na međusobnu povezanost mentalnih bolesti i upotrebe droga. Taj odnos je kompleksan i važno ga je prepoznati. Često ljudi koji koriste droge pate i od nekog oblika mentalnog poremećaja, što može biti uzrok, ali i posledica zavisnosti.
Prevencija je najbolji način zaštite, i od mentalne bolesti, i od bolesti zavisnosti.
Osobe koje pate od bilo kakvih mentalnih smetnji, treba da budu posebno oprezne kada je u pitanju upotreba bilo kakvih psihoaktivnih supstanci. Važno je da vode zdrav i balansiran život, izbegavaju stres i potraže pomoć stručnjaka, umesto da pribegavaju samostalnom lečenju i posežu za supstancama koje bi olakšale simptome. S druge strane, osobe koje pate od bolesti zavisnosti, treba da potraže pomoć stručnjaka za lečenje zavisnosti. Tu smo za Vas, zakažite razgovor.
