Istraživanja su pokazala da trauma i zavisnost često idu ruku pod ruku – više od 60% ljudi koji pate od bolesti zavisnosti iskusilo je i traumu.
To je uznemirujuć događaj koji duboko potrese osobu i ostavlja posledice po njeno emocionalno, mentalno i fizičko stanje. Može imati različite oblike – od zanemarivanja u detinjstvu, preko fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, učestvovanja u ratu, prirodnih katastrofa, do velikih gubitaka. Traumatično iskustvo preplavljuje osobu i prevazilazi njenu sposobnost da se sa njim nosi.
O zavisnosti govorimo kada postoji kompulzivna potreba da se koriste određene supstance, ili ponaša na određeni način, uprkos negativnim posledicama.
Veza između traume i zavisnosti je kompleksna.
Evo na koje načine traumatična iskustva mogu dovesti do bolesti zavisnosti:
Kada neko doživi traumu, mozak i telo nastoje da se zaštite i pokreću niz fizioloških i psiholoških reakcija.
Osoba koja je doživela traumu lišena je osećaja bezbednosti i lične moći. Oseća se ugroženo i ranjivo. Najčešće trpi veliki emocionalni bol i potrebno joj je olakšanje. Najbolje bi bilo kada bi u tim okolnostima imala podršku, kako u okruženju, tako i profesionalnu. Uz stručnu pomoć, procesuirala bi emocije na zdrav način, iscelila se i nastavila sa životom bez velikih posledica. Nažalost, ovo često nije slučaj, i veliki broj ljudi posegne za alkoholom ili drogama kako bi sebi olakšali patnju.
Samolečenje
Trauma često za sobom ostavlja intenzivnu anksioznost, depresiju, strah ili obamrlost. Kod određenog broja ljudi razvija se posttraumatski stresni poremećaj (PTSD). U pokušaju da ublaži uznemirujuća osećanja, osoba se može okrenuti drogama ili alkoholu. Međutim, olakšanje koje će iskusiti samo je kratkotrajno, a ostavlja opasne posledice i stvara ciklus koji pojačava vezu između traume i zavisnosti.
Promene u hemiji mozga
Trauma ne utiče samo na naše misli i osećanja. Ona menja i hemiju u našem mozgu i način na koji on funkcioniše. Kako? Tako što dovodi do neravnoteže neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin i endorfini.
Dok se među njima, vremenom i uz adekvatan oporavak, ne uspostavi ponovna ravnoteža, osoba je podložnija zavisnosti.
Supstance ili određena ponašanja bar na kratko povećavaju nivo istrošenih neurotransmitera. Kada iskusi taj nalet dobrog osećaja, osoba koja je i inače ranjiva, uvučena je krug zavisnosti.
Beg od nametljivih misli i slika
Traumatična iskustva za sobom ostavljaju nametljive misli, sećanja, flešbekove. Sve što je na bilo koji način povezano sa traumom, postaje triger, okidač, i izaziva burne, uznemirujuće emocije. Osoba samo želi da sve to prestane, da pobegne od svega. Droga ili alkohol mogu joj pružiti privid bega i privremeno olakšanje. Tako se stvara destruktivni ciklus. Nastojeći da izbegne bolne emocije ili se prosto odvoji od njih, anestezira, ona sve više klizi u zavisnost.
Lečenje i oporavak
Kako bi se odredila efikasna strategija lečenja, od ključnog je značaja prepoznati vezu između traume i zavisnosti. Potrebno je tretirati oba problema istovremeno, a to se najbolje postiže integrativnim pristupima.
1. Psihoterapija
Kod lečenja traume, najveću efikasnost pokazale su kognitivno-bihevioralna psihoterapija (CBT) i Eye Movement Desensitization and Reprocessing (EMDR). Ove metode pomažu osobi da obradi iskustvo, procesuira emocije i izleči traumu. Rezultat je ublažavanje simptoma, usvajanje rezilijentnosti i učenje zdravih strategija za suočavanje.
2. Podržavajuće okruženje
Stvaranje sigurnog i podržavajućeg okruženja ključno je u lečenju traume. Empatija i razumevanje terapeuta, kao i izgradnja međusobnog poverenja, pomaže pacijentu da se suoči sa svojom traumom i započne proces oporavka.
3. Holistički pristupi
Nakon traumatičnog iskustva, često se događa da se osoba ne oseća više povezano sa svojim telom, pa je integrativni, holistički pristup način da se sa njim ponovo poveže. Aktivnosti koje uključuju i telo i um, poput joge, mindfulnessa, meditacije, art terapije i vežbanja, od velike su pomoći u procesu oporavka. Ove aktivnosti smanjuju nivo stresa, i pomažu u emocionalnoj regulaciji.
4. Mreža podrške
Imati mrežu svojih ljudi, koji su tu za nas, da pruže podršku i ohrabrenje, pravi je blagoslov i pravi ogromnu razliku u izgledima na izlečenje. Zato je važno okružiti se ljudima koji razumeju kroz šta osoba prolazi i ne osuđuju. To mogu biti članovi porodice, prijatelji, terapeuti, kao i grupe podrške.
5. Adresiranje osnovnih problema
Efikasno lečenje nije ono koje se bavi samo simptomima i ostaje na površini. Važno je ustanoviti koji problemi leže u osnovi, povezani sa traumom i zavisnošću. To uključuje istraživanje i procesuiranje nerešenih emocija, rešavanje poteškoća u odnosima, kao i razvijanje zdravih mehanizama za suočavanje.
6. Prevencija povratka
Nakon izlečenja od zavisnosti, važno je napraviti strategiju kako bi se sprečio relaps. Osobe koje su iskusile traumu nisu samo podložnije razvoju zavisnosti, već i povratku nakon izlečenja. Stoga, strategije prevencije povratka moraju biti sastavni deo lečenja. Za dugoročno izlečenje, važno je da osoba nauči da prepoznaje okidače, razvije zdrave mehanizme za suočavanje i izgradi rezilijentnost.
Trauma i zavisnost imaju ogroman uticaj na život pojedinca. Njihova međusobna veza je kompleksna – traumatična iskustva često navode pojedince da olakšanje i utehu potraže u alkoholu ili drogi. Razumevanje ove veze je ključno za efikasno lečenje i oporavak.
Integrativni pristupi lečenju, koji istovremeno tretiraju traumu i zavisnost, omogućavaju da se izleče traume i prekine začarani krug zavisnosti. Važno je zapamtiti da je proces oporavka jedinstven i individualan, a stručna pomoć i podrška ima ključnu ulogu u izlečenju.
Sa pravom podrškom i resursima, možete povratiti kontrolu nad svojim životom i krenuti ka zdravijoj i ispunjenijoj budućnosti. Tu smo da Vam pomognemo na tom putu. Zakažite razgovor ili EMDR terapiju.
