Zavisnost može imati razarajuće posledice. Kao i svaka bolest, ona ne bira kome će se dogoditi – bolesti zavisnosti mogu pogoditi bilo koga, bez obzira na nacionalnost, pol, godine, status bilo koje vrste.
Ali, šta je onda to što neke ljude čini podložnijima zavisnosti? Na ovo pitanje naučnici već dugo traže odgovor. Možda se i sami ovo pitate, kako biste znali čega da se čuvate i kako da svoje najmilije zaštitite.
Određeni tip ličnosti koji je svojim skupom osobina predodređen za sudbinu zavisnika, zapravo, ne postoji. Međutim, postoje odlike koje, kada se udruže sa određenim okolnostima, mogu osobu učiniti podložnom – kako prvom uzimanju droge ili alkohola, tako i razvijanju zavisnosti.
Ovo su najčešće:
Bolesti zavisnosti u porodici
Iako deca zavisnika ne moraju po pravilu i sama jednog dana patiti od bolesti zavisnosti, istraživanja su pokazala da su oni 43-78% podložniji ovom problemu. Uzrok ovome može se tražiti na brojnim mestima – odrastajući sa roditeljima koji pate od alkoholizma ili narkomanije, deca uče po modelu, dok pritom nemaju priliku da se u primarnoj porodici uče samoregulaciji i drugim veštinama koje su neophodne kako bi se na zdrav način nosili sa izazovima. Takođe je poznato da se bebe majki koje su koristile drogu tokom trudnoće rađaju sa razvijenom zavisnošću. Rana zavisnost povećava šanse za razvoj bolesti zavisnosti kasnije tokom života.
Pored toga, iako nije presudan u razvoju bolesti zavisnosti, genetski faktor ima određenu ulogu u njihovom nastanku.
Viši IQ i obrazovanje
Zavisnosti ne podležu samo osobe koje nisu dovoljno informisane, obrazovane ili plaćene. Naprotiv, ovaj problem često pogađa adolescente sa višim IQ-om, visokoobrazovane odrasle osobe, one sa dobro plaćenim, ali stresnim poslovima. Uzrok treba tražiti u pojačanom stresu, kao i sklonosti da se upotreba droge ili alkohola intelektualizuje, poriče i racionalizuje. Tako među onima koji pate od narkomanije ili alkoholizma možemo naći lekare, advokate, menadžere, direktore, glumce itd.
Sklonost negativnim emocijama
Neki ljudi jednostavno su skloniji mračnim raspoloženjima i emocijama koje opisujemo kao negativne – kao što su ljutnja, bes, tuga, stres. Kako korišćenje alkohola i narkotika izaziva (kratkotrajno) lepo raspoloženje, i pomaže im da dostignu stanje opuštenosti i radosti, oni su podložniji zloupotrebi ovih supstanci.
Mentalna stanja i bolesti zavisnosti
Druga mentalna stanja, kao što je bipolarni i ADHD poremećaj, depresija, anksioznost, opsesivno-kompulsivni poremećaj, čine osobu podložnijom korišćenju droga i alkohola, i razvoju zavisnosti. Objašnjenje je prilično jednostavno i očigledno – kod ovakvih stanja, ljudi vape za olakšanjem simptoma, makar i kratkotrajnim. Takođe imaju i tendenciju da sami sebi ordiniraju terapiju i traže rešenje bez stručne pomoći. Ako se dogodi da posegnu za drogom ili alkoholom, velike su šanse da će razviti zavisnost.
Avanturistički duh, radoznalost
Radoznalost je sjajna osobina, koja Vam može pružiti brojna zanimljiva iskustva. Međutim, želja za avanturom i eksperimentisanjem može imati negativne posledice kada je radoznalost usmerena na alkohol i drogu. Naime, ono što je prvi put isprobano iz radoznalosti, može kasnije postati patološka potreba, tj. pretvoriti se u zavisnost.
Nesposobnost samoregulacije
Nesposobnost osobe da reguliše svoje emocije i ponašanje na više načina je povezana sa razvojem bolesti zavisnosti. Pre svega, ogleda se u tome da osoba ne može voljno da kontroliše količinu npr. alkohola koju će uzeti. Na drugom nivou, osobe koje nisu u stanju da kontrolišu sopstvenu čežnju za nagradom, sklonije su da razviju zavisnost – dejstvo opijata doživljava se kao nagrada (aktivira iste receptore u mozgu), i osoba koja nema sposobnost samoregulacije potpada pod uticaj stalne čežnje da to iskustvo iznova i iznova ponavlja.
Osetljivost na efekte opijata
Neki ljudi su osetljiviji od drugih na efekte droga i alkohola. Za njih je iskustvo koje pruža korišćenje ovih supstanci daleko intenzivnije nego za druge. Oni su, očekivano, podložniji razvoju bolesti zavisnosti.
Adolescencija i pritisak društva
Odrastanje nije lako. Adolescencija je turbulentan period, pun izazova. Narkomanija i alkoholizam su opasnost koju treba izbeći. Adolescenti, posebno mladi muškarci, podložni su uzimanju droge i alkohola – usled pritiska društva, želje za pripadnošću grupi, kao i želje za eksperimentisanjem.
Kako da pomognete osobi koja je podložna razvoju bolesti zavisnosti?
Ako smatrate da ste Vi ili neko Vama blizak podložni razvoju bolesti zavisnosti, znajte da mnogo toga možete učiniti da ovaj problem predupredite.
Razgovor i edukacija su prva linija prevencije. Posebno sa tinejdžerima važno je razgovarati o problemima i posledicama koje bolesti zavisnosti nose. Važno je pritom pokazati razumevanje za njihovu potrebu za pripadanjem. Kada su u pitanju odrasle osobe, važno je pomoći im da osveste da imaju problem, a potom ponuditi podršku u traženju rešenja. Psihoterapija je odličan vid prevencije bolesti zavisnosti. Uz stručnu pomoć, osoba uči da se na zdrave i konstruktivne načine nosi sa životnim izazovima, umesto da posegne za supstancama koje će je privremeno udaljiti od stvarnosti. Ako osoba pati od drugih mentalnih stanja, psihoterapija je prekopotrebna kako rešenje svojih problema ne bi tražila na pogrešnom mestu.
Ukoliko ste Vi ili Vama bliska osoba već razvili zavisnost od droge ili alkohola, ne oklevajte, već odmah potražite pomoć. Izlečenje je moguće i počinje ovde.
