Smatra se da većina odraslih osoba odgovorno koristi alkohol. Najčešće je u pitanju opuštanje nakon dugog i napornog dana ili piće na nekom okupljanju. Ovakav način konzumiranja alkohola smatra se društveno prihvatljivim i uobičajenim. Ukoliko se dosledno primenjuje, retko se vezuje za alkoholizam ili zavisnost od alkohola.
Sa druge strane, čak i povremeno konzumiranje alkohola određenim ljudima može da predstavlja problem. To se pre svega odnosi na osobe sa određenim poremećajima mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost ili panični poremećaj. Kod takvih osoba često dolazi do razvoja nezdravog odnosa sa alkoholom. Za druge, alkohol predstavlja način da se nose sa simptomima mentalnih bolesti.
Brojne studije ukazuju na to da se alkoholizam i anksiozni poremećaji često javljaju zajedno. Istraživanja ukazuju na moguću vezu između genetike i okruženja i mehanizama povezanih sa zavisnošću i simptomima anksioznosti. Imajući to u vidu, ne iznenađuje činjenica da lečenje jednog stanja zahteva adekvatan tretman ostalih.
Mehanizmi delovanja alkohola
Alkohol deprimira centralni nervni sistem. Kada neko prvi put popije alkohol, to često ima umirujuće dejstvo. Stvara osećaj euforije i smanjuje inhibiciju kod osobe. Na taj način može joj se učiniti da upotreba alkohola pruža olakšanje od anksioznosti.
Međutim, dugoročni efekti upotrebe alkohola mogu da izazovu anksioznost ili pogoršaju simptome anksioznog poremećaja. Hronična upotreba alkohola može da dovede do povećane tolerancije i/ili zavisnosti od alkohol. Kao i do fizičkih oštećenja mozga, srca i jetre.
Poremećaj upotrebe alkohola i anksiozni poremećaji
Kako bi se lakše nosili sa anksioznošću i osećanjem straha, osobe sa anksioznim poremećajima, uključujući agorafobiju i panični poremećaj, ponekad pribegavaju alkoholu kao „rešenju” za svoje stanje. Ova pretpostavka naziva se „hipoteza smanjene napetosti”. Često se koristi da objasni kako se alkohol koristi za samolečenje stresa i anksioznosti.
Jedno od mogućih objašnjenja je genetska veza koja utiče na nivo anksioznosti i upotrebu alkohola. Ove biološke teorije objašnjavaju simptome anksioznosti i ponašanje kod upotrebe alkohola postojanjem određenih mehanizama u mozgu.
U nekim slučajevima to može dovesti do upotrebe sve većih količina alkohola, jer osoba očekuje da alkohol pruži izvesno olakšanje od simptoma anksioznosti.
Određene studije ovo objašnjavaju komponentom očekivanja kod ljudi sa anksioznim poremećajem koji koriste alkohol. Naime, oni očekuju da će olakšati simptome anksioznosti kada konzumiraju alkohol zbog njegovog uticaja na centralni nervni sistem. Ponašanje osoba koje konzumira alkohol postaje povezano sa nivoom anksioznosti i njihovim očekivanjima od alkohola.
Ovaj scenario sugeriše da, što više osoba oseća anksioznost, to više ima tendenciju da pije u pokušaju da je ublaži.
Verovatnoća da će osoba sa anksioznim poremećajem u nekom trenutku razviti poremećaj upotrebe alkohola tri puta je veća nego kod osoba kojima nikada nije dijagnostikovan anksiozni poremećaj.
Takođe, poremećaj upotrebe alkohola češći je kod osoba kojima su dijagnostikovani:
- generalizovani anksiozni poremećaj,
- agorafobija,
- panični poremećaj, ili
- socijalni anksiozni poremećaj.
Socijalni anksiozni poremećaj i agorafobija
Pojava simptoma karakterističnih za socijalni anksiozni poremećaj i agorafobiju mnogima može da bude okidač za razvoj nezdravog odnosa sa alkoholom. Na primer, ukoliko se borite sa socijalnom anksioznošću i plaši vas odlazak na mesta na kojima će biti mnogo ljudi koje ne poznajete. Tada čak i razmišljanje o odlasku na takva mesta može u vama da izazove jaku nelagodnost.
Kada ovi simptomi postanu neizdrživi, ljudi često posegnu za „čašicom” u pokušaju da smanje nelagodnost. Ukoliko vam ovo zvuči poznato, znate i da u ovakvim situacijama ljudi konzumiraju alkohol kako bi se osećali opuštenije. Ili manje sputano u kontaktu sa drugima.
Alkohol se često doživljava kao kratkoročno rešenje, ali može da dovede i do brojnih problema. Kada ljudi piju da bi ublažili simptome mentalnog stanja, alkohol može veoma brzo da postane „štaka“. Ukoliko nastave da koriste alkohol da bi se osećali opuštenije ili manje nelagodno, vrlo često počinju da izbegavaju socijalne situacije u kojima ne mogu da piju.
Dugotrajna upotreba alkohola takođe može da razvije toleranciju, koja je jedna od odlika zavisnosti. To znači da osoba počinje da pije više da bi postigla željeni efekat. Na početku je za opuštanje dovoljna jedna čaša vina. A kako vreme prolazi, jedna čaša se pretvara u dve, tri ili više kako bi se postigao isti osećaj.
Generalizovani anksiozni poremećaj i panični poremećaj
Istraživanja su pokazala drugačiji trend preterane upotrebe alkohola kod osoba kojima je dijagnostikovan generalizovani anksiozni poremećaj ili panični poremećaj. Za mnoge ljude sa ovim poremećajima nezdrava upotreba alkohola uglavnom počinje istovremeno sa simptomima poremećaja.
Veza između preterane upotrebe alkohola i ovih poremećaja još uvek nije potpuno objašnjena. Moguće je da su početni simptomi anksioznosti i panike povezani sa prekidom upotrebe alkohola. Jedno od objašnjenja je i da upotreba alkohola stvara mehanizam za razvoj ovih poremećaja.
Ljudi sa generalizovanom anksioznošću ili paničnim poremećajem su skloniji nezdravoj upotrebi alkohola i simptomi mentalnog stanja vezanog za anksioznost se često poklapaju sa preteranom upotrebom alkohola.
Posledice zloupotrebe alkohola
Čak i ako neko počne da pije alkohol kao način da se izbori sa anksioznošću, to brzo može da dovede do suprotnog efekta. Na primer, česta upotreba alkohola ili upotreba veće količine alkohola može da izazove mamurluk.
Simptomi mamurluka, poput mučnine i povraćanja, vrtoglavice, dehidracije i niskog nivoa šećera u krvi, u velikoj meri mogu da otežaju svakodnevno funkcionisanje. Ukoliko je neko bolestan zbog mamurluka, može mu se desiti da neadekvatno ili u nedovoljnoj meri obavlja svoje obaveze u kući, u školi ili na poslu. Što zauzvrat može da podstakne anksioznost.
Apstinencijalna kriza je česta posledica teške ili redovne zloupotrebe alkohola. Postoje brojne sličnosti između simptoma odvikavanja od alkohola i anksioznih poremećaja.
Simptomi odvikavanja od alkohola obuhvataju:
- anksioznost
- povišen puls i krvni pritisak
- povećanu telesnu temperaturu
- mučninu
- napade panike
- povraćanje
- razdražljivost.
I sam proces odvikavanja od alkohola, kao u začaranom krugu, može da dovede do pojačane anksioznosti i ponovne i povećane zloupotrebe alkohola.
Kako prepoznati alkoholizam?
Bez obzira da li je ili ne u pitanju poremećaj mentalnog zdravlja, poput anksioznosti, postoje određeni obrasci ponašanja koji mogu da signaliziraju da bi preterana upotreba alkohola mogla da bude razlog za zabrinutost. Ovakvo ponašanje možda prepoznate kod sebe ili osoba u svom okruženju. Veoma je važno da sa nekim stručnjakom porazgovarate o tome.
Znaci alkoholizma su:
- česta ili prekomerna upotreba alkohola, što znači upotreba alkohola četiri ili više puta nedeljno, odnosno pet i više pića u toku dana
- potreba za alkoholom je takva da ne možete da prestanete. Veoma često ljudi osećaju da treba da popiju piće kako bi mogli da funkcionišu u svakodnevnom životu, da se pokrenu ili se izbore sa nekom teškom situacijom.
- osećate da morate da pijete kako biste sprečili simptome apstinencije
- osećate sramotu, krivicu ili kajanje zbog toga što pijete. Ovakva osećanja u vezi sa alkoholom, bez podrške koja vam je potrebna za suočavanje sa njima, mogu u velikoj meri da otežaju način na koji se nosite sa problemom
- pokušaji da se oslobodite osećaja krivice i sramote i pobegnete od neprijatnih osećanja tera vas da pijete više
- izuzetno važan (spoljašnji) znak je kada ljudi u vašem životu izraze zabrinutost zbog vašeg odnosa prema alkoholu. Vaš partner, roditelji, deca, prijatelji, poslodavac ili saradnici takođe se suočavaju sa posledicama vaše nezdrave upotrebe alkohola.
Sa druge strane, ukoliko vama bliska osoba ima probleme vezane za nezdravu upotrebu alkohola, ono što možete da učinite je:
- da je zamolite da prestane da pije ili da pije manje
- da je zamolite da potraži pomoć ili podršku
- da izrazite zabrinutost, bes, frustraciju, tugu, strah ili bilo koju emociju koju osećate u vezi sa tim
- da joj jasno predočite posledice (gubitak posla, razvod, nemogućnost viđanja dece, zdravstveni problemi) ukoliko odbije da prestane da pije ili potraži stručnu pomoć.
Lečenje alkoholizma i anksioznih poremećaja
Ako alkohol koristite za samolečenje, može vam se učiniti da vam pomaže da se nosite sa simptomima anksioznosti. Na kraće staze ovo možda deluje efikasno. Međutim, dugoročno može da stvori brojne probleme.
Ukoliko imate anksiozni poremećaj, zloupotreba i odvikavanje od alkohola zapravo mogu da pogoršaju vaše simptome.
U slučaju da imate anksiozni poremećaj i koristite alkohol da biste uopšte mogli da funkcionišete, neophodno je da potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.
Nikada nije previše kasno (ili prerano) da se obratite za pomoć sa bilo kojim poremećajem mentalnog zdravlja ili poremećajem upotrebe supstanci/alkohola.
Bitno je da znate da niste prvi koji se nosi sa ovim problemima i da brojna iskustva drugih ljudi pokazuju da je moguće voditi kvalitetan i ispunjen život, bez obzira na to o kakvom poremećaju je reč.
Postoje brojni efikasni tretmani za anksioznost i poremećaj upotrebe alkohola, uključujući individualnu terapiju, grupnu terapiju, lekove ili kombinaciju ovih metoda.
Ukoliko se vi ili voljena osoba borite sa anksioznošću, obratite se LORIJEN centru za informacije o o podršci i lečenju.
