Zašto se pribegava uzimanju psihoaktivnih supstanci

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Sadržaj

Preduzmite prvi korak ka životu bez zavisnosti – prijavite se na naš newsletter

Kako nastaje zavisnost? 

Adolescencija je period najveće ranjivosti. Sa korišćenjem psihoaktivnih supstanci najčešće se počinje u ovoj burnoj fazi na prelazu iz detinjstva u odraslo doba. Tokom nje mlada osoba emocionalno, socijalno i intelektualno sazreva. I priprema se za izazove i odgovornosti odraslog doba.

Šta mladu osobu čini osetljivom? Šta povećava rizik da se započne sa eksperimentisanjem?

U ovom periodu se javlja bunt protiv roditeljskog i drugih autoriteta. Istovremeno jača uticaj i značaj vršnjaka. Biti prihvaćen u grupi vršnjaka je najznačajnija potreba mlade osobe. Potrebno je jako mnogo samopouzdanja da se podnese i izdrži odbacivanje vršnjačke grupe. Ako se prihvatanje može obezbediti kroz uzimanje psihoaktivnih supstanci, mlada osoba će to često spremno učiniti. Sa uzimanjem supstanci se najčešće počinje na početku srednje škole. tada su ovi procesi presudni.

Mlada osoba je sklona stalnom samoposmatranju i procenjivanju sopstvenog izgleda i drugih kvaliteta. Istovremeno je veoma sniženog i nestabilnog samopouzdanja. Adolescencija je period kada se pati dublje i intenzivnije nego u bilo kom drugom periodu života. Za neke je ova patnja i previše jaka, pa adolescenti nastoje da je ublaže supstancama.

U adolescentnom periodu je izražena sklonost ka rizičnim ponašanjima. Kao što su recimo brza vožnja ili zloupotreba alkohola i droga. Često u velikim dozama i rizičnim kombinacijama. Mladi imaju osećaj besmrtnosti i neranjivosti. Iako racionalno znaju da je zloupotreba supstanci opasna, oni će to i dalje činiti.  Potrebe i želje su u ovom periodu veoma snažne, a samokontrola još uvek slabo razvijena. Takođe je izražena potreba za novinama, za novim iskustvima  i za eksperimentisanjem sa novim načinima ponašanja i ophođenja.

Iskustvo pokazuje da se droga po prvi put najčešće uzima u društvu neke osobe kojoj se veruje ili divi. To može biti najbolji drug ili drugarica. Ili neko ko je popularan u društvu, momak ili devojka. Ponekad to mogu biti stariji brat ili sestra.

Alkohol i droga kao način da se rešavaju problemi

Svaki životni period nosi sa sobom razne poteškoće i prepreke. I ljudi se na različite načine nose sa njima. Neke osobe probleme doživljavaju previše tegobno. Sklone su tome da ih precenjuju. Istovremeno podcenjuju sopstvenu sposobnost da ih rešavaju. 

Tako se, kada su suočeni sa problemom, osećaju bespomoćno. Većina problema im deluje nerešivo. I sva ostala osećanja koja tada nastaju su nepodnošljiva i neizdržljiva.

Tada se javlja potreba da od neprijatnih osećanja pobegnu tako što će se psihološki ili supstancama anestezirati. Psihološki to se najčešće čini kroz negiranje ili umanjivanje problema, kroz bežanje u san ili fantaziju. Supstanca kojom se to najčešće čini je alkohol. On je u odnosu na druge supstance lako dostupan i socijalno prihvatljiv.

Međutim, olakšanje je kratkotrajno i privremeno. To što će poput noja zariti glavu u pesak neće dovesti do toga da problemi nestanu. Problemi koji se ne rešavaju s vremenom postaju sve brojniji i teži i zahtevaju sve jaču „anesteziju“, sve jače psihološke odbrane ili sve jače supstance i u sve većim dozama, često i u opasnim kombinacijama. Ukoliko dođe do razvoja zavisnosti, ona postaje „bolest koja laže zavisnika“ i ne dozvoljava mu da realno sagleda probleme koje mu ona sama stvara.

Jedan od naših pacijenata je to ovako formulisao: „Kada sam uzeo spid, imao sam sto problema, a kada je prošlo njegovo dejstvo – dvesta.“

S druge strane, osobe koje realno sagledavaju probleme i veruju u svoju sposobnost da ih reše, probleme doživljavaju kao izazov. Kao matematičke zadatke. I tragaju za načinima da dođu do rešenja.

Kroz programe lečenja bolesti zavisnosti u LORIJEN centru, kao što je FAST Recovery program, uče se životne veštine, pa i veštine rešavanja problema.

Zašto ljudi nastavljaju da koriste drogu iako znaju da je veoma štetna?

Unošenje psihoaktivnih supstanci izaziva kratkotrajnu nagradu. Ona može izazvati da se to stalno ponavlja uprkos znanju o štetnim posledicama. Tamo gde ima nagrade postoji opasnost da se izgubi kontrola nad ponašanjem. Iz želje za drogom počne da dominira vremenom i pažnjom onoga ko je konzumira.

Žudnja za drogom nastaje u starijim delovima mozga, u takozvanom centru za nagradu. Ona ima kvalitet nagonske potrebe, dok je po intenzitetu jača od svih prirodnih nagona. Psihološki se njeno zadovoljenje doživljava kao uslov za preživljavanje. Zato zavisnik reaguje po principu „moram da uzmem drogu sada, odmah, po svaku cenu, o posledicama neću da mislim ili ću da mislim kasnije“. Kao da mu od uzimanja droge zavisi preživljavanje.

Otežana kontrola nad ponašanjem oko uzimanja supstance, u smislu početka, završetka ili nivoa upotrebe, podrazumeva neuspeh u pokušajima da se smanji uzimanje supstance. Ili da se s tim ponašanjem prestane. Osoba nastavlja automatski da čini i ono što ne želi da čini i što joj zdrav razum nalaže da ne čini. Njeno ponašanje postaje kompulzivno. Ona je „prisiljena“ da nastavi sa uzimanjem droge.

Apstinencijalni sindrom

Kada pokuša da obustavi ili smanji uzimanje supstance, javlja se apstinencijalni sindrom. Najteži apstinencijalni sindrom se javlja kada se naglo obustavi uzimanje opijata, kao što je heroin. Podrazumeva simptome kao što su suzenje očiju, curenje nosa, naježenost, zevanje, povraćanje, proliv, bledilo, bol u zglobovima i mišićima. Apstinencijalni simptomi podsećaju na simptome teškog gripa.

Pojava tolerancije podrazumeva potrebu za uzimanjem progresivno sve većih doza droge da bi se postigao prvobitni efekat.

Pojavu zavisnosti karakteriše i zanemarivanje alternativnih zadovoljstava i ineteresovanja zbog korišćenja supstance. Takođe je karakteriše povećan obim vremena neophodnog za nabavku i uzimanje supstance ili za oporavak od njenih efekata.  Sam nastavak upotrebe uprkos štetnim efektima je siguran pokazatelj da se radi o ozbiljnom zavisničkom ponašanju.

LORIJEN CENTAR se već duže od 20 godina uspešno bavi problemom zavisnosti. Na osnovu višegodišnjeg iskustva klinike za lečenje zavisnosti brižljivo smo osmislili naš FAST Recovery program lečenja zavisnosti. Njegova specifičnost je integrativni pristup lečenju, fleksibilnost i prilagođavanje individualnim potrebama i mogućnostima svakog pojedinog pacijenta. Kontaktirajte nas za više informacija. 

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email

Šta lečimo

Nov pristup u lečenju
Pročitajte još...
Saznaj kako prepoznati problem zavisnosti
Preuzmi eBOOK