Kada stres, pritisci i beskrajni zahtevi svakodnevnog života postanu preveliki, javlja se potreba da se isključimo i pobegnemo od stvarnosti. Zato je u savremenom društvu eskapizam sve češći fenomen. I dok je povremeni odmor uz seriju, čašu vina ili igricu na telefonu bezazlen i pomaže nam da dopunimo baterije, ako se otme kontroli, eskapizam vodi u ozbiljne probleme, uključujući i bolesti zavisnosti.
Kada beg od stvarnosti prerasta u problem?
Eskapizam postaje štetan u onom trenutku kada kratkoročni i povremeni beg od stvarnosti postane obrazac ponašanja koji utiče na kvalitet života.
Zbog toga što je to uvek prijatna i laka mogućnost, sve veći broj ljudi traži utočište u aktivnostima koje nas udaljavaju od stvarnosti. One pružaju trenutni osećaj olakšanja, ali nas dugoročno udaljavaju od rešavanja suštinskih problema. U ovom tekstu istražujemo zašto i kako nastaje eskapizam, kako je povezan sa sklonošću zavisnostima i koje su zdravije alternative za suočavanje sa izazovima stvarnog sveta. Razumevanje ovog ciklusa je prvi korak ka boljem upravljanju svojim životom i emocijama.
Šta je eskapizam i zašto nas privlači?
Eskapizam, prema definiciji, označava tendenciju pojedinca da pobegne od stvarnosti u svet iluzija ili aktivnosti koje privremeno skreću pažnju sa problema, stresa i svakodnevice. Ove aktivnosti mogu biti različite:
- Pasivne aktivnosti: gledanje filmova ili serija satima (popularno binge-watching), besciljno skrolovanje društvenih mreža, preterano čitanje knjiga koje pružaju utehu, itd.
- Aktivni beg: igranje video-igara (koje pružaju iluziju akcije, dok je osoba fizički pasivna), prekomerno vežbanje, ili stalna okupiranost poslom.
- Sredstva za privremeno umirenje: konzumiranje alkohola, droga ili prejedanje.
Ono što je zajedničko svim ovim aktivnostima je to što donose instant osećaj olakšanja i zadovoljstva i trenutno smanjuju emocionalni pritisak. Zato nam je beg od stvarnosti tako privlačan. Kada se suočimo sa neizvesnošću, neuspehom ili osećajem preopterećenosti, eskapizam deluje kao „prekidač“ koji nas brzo i lako oslobađa od neprijatnih emocija. Ovaj vid skretanja pažnje, u umerenoj dozi, može biti koristan za naše mentalno i fizičko zdravlje jer smanjuje nivo stresa. Međutim, problem nastaje kada beg od stvarnosti postane dominantan način na koji reagujemo na stres.
Glavni problem sa eskapizmom je u tome što beg od stvarnosti ne rešava probleme, već ih odlaže. Ako se povremeno odmorite, a onda suočite sa stvarnošću i rešite svoje probleme, to je sjajno. Međutim, ako svakodnevno posežete za ovim mehanizmom kako biste se osećali bolje i izbegli emocionalne izazove, ulazite u začarani krug. Umesto da probleme rešavate, stvarate nove.
Zašto biramo beg od stvarnosti?
Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih nam je eskapizam tako privlačna opcija:
- Olakšanje i oslobađanje od stresa
Savremeni tempo života nameće pritiske na svakom koraku – posao, porodične obaveze, očekivanja okruženja. Kada nam je svega previše, beg u seriju, igricu ili čašu vina deluje kao instant rešenje. To svakako donosi trenutno olakšanje, ali dugoročno ne doprinosi rešavanju problema.
- Udar dopamina
Aktivnosti koje pružaju užitak, poput igranja igara ili konzumiranja alkohola, utiču na centar za nagradu u mozgu i izazivaju oslobađanje dopamina, neurotransmitera odgovornog za osećaj zadovoljstva. Ovaj „dopaminski udar“ podstiče nas da ponavljamo aktivnosti koje nam trenutno donose dobar osećaj, što može stvoriti zavisnost.
- Iluzija kontrole
Stvarnost nas često preplavi problemima koji nam donose osećaj nemoći. Nasuprot tome, aktivnosti poput igranja video-igara pružaju osećaj kontrole. Iako je samo iluzija i ne traje dugo, to nam pruža priliku da se distanciramo od osećaja nesigurnosti u stvarnom životu.
- Potreba za odmorom
Neadekvatna briga o sopstvenom mentalnom zdravlju može dovesti do iscrpljenosti. Umesto da naučimo zdrave načine relaksacije, biramo lakše, ali često štetne alternative. Na primer, osoba koja se oseća preplavljeno može posegnuti za nezdravim oblicima eskapizma, poput binge-watchinga, jer to ne zahteva nikakav trud, umesto da uloži vreme u aktivnosti poput meditacije ili fizičke aktivnosti.
Kako nastaje beg od stvarnosti?
Eskapizam se razvija postepeno i rezultat je kombinacije spoljašnjih i unutrašnjih faktora:
- Neprocesuirane traume iz prošlosti
Traumatska iskustva ostavljaju emocionalne ožiljke. Ljudi koji nisu naučili da obrade bolna iskustva često traže način da pobegnu od neprijatnih sećanja. Ovo je posebno izraženo kod osoba koje nisu imale emocionalnu podršku tokom detinjstva. Na primer, dete koje se osećalo odbačeno može kasnije razviti zavisnost od alkohola ili droga kako bi izbeglo suočavanje sa osećanjima.
- Stres
Savremeni način života u mnogome ne pogoduje osećanju unutrašnjeg mira. Zatrpani smo ogromnim listama obaveza i opterećeni visokim očekivanjima sa svih strana, bez puno vremena za odmor i introspekciju. Sve to dovodi do hroničnog stresa i osećaja preopterećenosti. U takvom stanju, beg od stvarnosti postaje „ventil“ kroz koji se stres oslobađa.
- Neurobiološka podloga
Centar za nagradu u mozgu igra ključnu ulogu u eskapizmu. Kada se suočavamo sa nečim što donosi trenutno olakšanje, poput momentalnog uživanja u čokoladi ili gledanja serije, mozak oslobađa dopamin. Ovo stvara impuls za ponavljanje tih aktivnosti, ali i rizik od stvaranja zavisnosti.
Beg od stvarnosti i zavisnosti: dve strane iste medalje
Veza između eskapizma i zavisnosti je jasna – zavisnost je jedan od načina za beg od stvarnosti.
Kada redovno pribegavamo određenoj aktivnosti za beg od stvarnosti, razvijamo naviku koja lako može prerasti u zavisnost. Na primer, recimo da osoba nakon napornog dana popije čašu vina kako bi se opustila. Nedugo zatim, ovo joj prelazi u naviku. Međutim, jedna čaša prestaje da bude dovoljna, i pretvara se u dve, tri, celu bocu. Ona gubi kontrolu nad unosom, prelazeći granicu između povremenog olakšanja i zavisnosti.
Tolerancija i desenzitivizacija
Prilikom redovnog pribegavanja ovim zadovoljstvima i dopminskim udarima, mozak se prilagođava. Navikava se na visok nivo dopamina, pa mu je potrebna sve veća i veća stimulacija kako bi osetio isti nivo zadovoljstva. To je razlog zašto ljudi prelaze sa povremenog uživanja u igricama ili alkoholu na obrasce ponašanja koji ozbiljno narušavaju kvalitet njihovog života.
Psihološka zavisnost
Kada povremeni beg od stvarnosti pređe u naviku, a potom u zavisnost, osoba gubi sposobnost suočavanja sa stvarnošću. Aktivnosti koje su prvobitno donosile utehu postaju izvor stresa i dalje produbljuju problem.
Kako prekinuti ciklus eskapizma i zavisnosti?
- Svesnost o problemu
Kao i kod svakog problema, prvi korak ka rešavanju jeste svesnost. Za početak, neophodno je da osvestite i razumete svoje obrasce ponašanja. Uključite introspektivne tehnike, poput vođenja dnevnika, kako biste identifikovali šta su okidači koji Vas podstiču da tražite beg od stvarnosti.
- Zdrave alternative
Ukoliko već postoji potreba za nečim – u ovom slučaju nečim što pomaže da se oslobodite stresa, opustite i uživate, samo ukidanje štetnog ponašanja nije rešenje. Vi možete, na primer, ukinuti sebi gledanje serija, prejedanje ili uzimanje droga, ali potreba će ostati. Daleko mudrija opcija jeste da destruktivno ponašanje zamenite zdravijom alternativom. Na primer, ukoliko Vam alkohol pomaže da se opustite i oslobodite stresa, mudrije bi bilo da se okrenete meditaciji. Ako Vam nedostaje akcija i raznovrsnost, fizička aktivnost ili kreativni hobi daleko su bolja zabava nego prejedanje, beskrajno gledanje serija, ili skrolovanje. Zadovoljićete istu potrebu, samo na zdraviji i konstruktivniji način.
- Podrška stručnjaka
Razgovor sa psihoterapeutom pomoći će Vam da otkrijete duboke uzroke svog eskapizma i zavisnosti, i pružiti strategije za njihovo prevazilaženje.
Birajte suočavanje, ne beg od stvarnosti
Ukoliko osećate da Vas stvarnost preplavljuje i prevazilazi Vaše sposobnosti, nije vreme za beg, već za suočavanje sa njom. Za razliku od eskapizma, koji donosi samo trenutno olakšanje, strategije za suočavanje doneće Vam dugoročne rezultate. Kada otkrijete zdrave načine da se relaksirate i efikasne strategije da se izborite sa izazovima, više nećete osećati potrebu da od stvarnosti bežite. Ćaša vina, serija, ili dobra knjiga uvek će biti tu da Vam pruže zadovoljstvo, ali samo zato što želite, ne da biste od nečega pobegli.
Ako prepoznajete obrasce eskapizma ili zavisnosti kod sebe ili svojih bližnjih, naša pomoć Vam uvek stoji na raspolaganju. Napravite prvi korak ka stvarnosti koja je lepša od fikcije. Zakažite razgovor.
