13 stvari koje pogoršavaju anksioznost

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Sadržaj

Preuzmite moć u svoje ruke i počnite već danas da radite na sebi – prijavite se na naš newsletter

Svi ponekad osećamo anksioznost, i to je sasvim normalno. Međutim, osobe koje pate od anksioznog poremećaja (a tu govorimo o milionima ljudi širom sveta) osećaju stalnu i upornu brigu i strah. Obične, svakodnevne situacije kod njih izazivaju iznenadne epizode anksioznosti, koje daleko nadmašuju povod. Teško je zaustaviti ih, jer anksioznost ima osobinu da sama sebe podstiče i održava. Sve ovo utiče na njihov privatni i poslovni život, umanjujući mu kvalitet.

Važno je biti svestan šta na nas utiče, šta nam izaziva ili pogoršava anksioznost. Ovo je individualno – nešto što jednoj osobi izaziva jaku anksioznost, kod druge može proći neopaženo. Zato je važno znati svoje okidače.

Mnogo je faktora koji mogu uticati na pojavu ili pogoršanje anksioznosti. Svakako je važno da pre svega proverite svoje zdravstveno stanje, jer neke fizičke smetnje, poput problema sa srcem ili tiroidnom žlezdom, mogu uticati na pojavu anksioznosti.

Evo 13 stvari koje mogu pogoršati stanje i učiniti da iskusite pojačanu anksioznost:

1) Manjak sna

San je dragocen za naše fizičko i mentalno zdravlje. Dok spavamo, naš mozak obavlja mnogo toga, uključujući i emocionalnu regulaciju. Kada smo neispavani, delovi mozga poznati kao amigdala i hipokampus ne funkcionišu usklađeno, što nas čini osetljivijim za negativne stimuluse. Postajemo podložni brojnim problemima, uključujući i anksioznost. Šta više, glavni uzrok nastanka anksioznog poremećaja može biti upravo hronična neispavanost.

2) Loša ishrana

Ako preskačete obroke, ne unosite dovoljno zdravih hranljivih materija, i umesto toga konzumirate šećere, procesuiranu hranu, bogatu zasićenim mastima, Vaše telo i um nemaju dovoljno adekvatnog goriva za rad. Nekvalitetna ishrana, kao i preskakanje obroka i rigorozne dijete pri kojima se telo i um osećaju ugroženo, mogu uticati na pogoršanje anksioznosti.

3) Stres

Kada se osećamo anksiozno, naš um i telo su u modu poznatom kao „bori se ili beži“. Kako do toga dolazi?

Kada se nađemo u opasnosti, naše telo luči hormon stresa, kortizol, koji čini da nam srce ubrzano lupa i pumpa krv, mišići su napeti, čula izoštrena, pažnja fokusirana. Spremni smo da se borimo sa neprijateljem ili bežimo. Ovo je priroda sve lepo uredila – za pećinskog čoveka. Problem je, međutim, što naš mozak nije mnogo evoluirao od tada. Iako su danas šanse da nas napadne tigar uglavnom zanemarljive, mi isto reagujemo kada nam se učini da smo u opasnosti. Zato nas stres automatski stavlja u stanje spremnosti za borbu ili beg, izazivajući tako anksioznost. Ukoliko je stres hroničan, to može uzrokovati razvoj anksioznog poremećaja.

4) Nedovoljno kretanja

Ljudska bića su stvorena za kretanje, to je naše prirodno stanje. Manjak kretanja utiče na pojavu i pogoršanje anksioznosti. Kretanje i  fizička aktivnost doprinosi izlečenju. Ovde su stvari jasne. Ako patite od anskioznosti, kretanje i vežbanje svakako treba da se nađu u Vašoj dnevnoj rutini, kao prva linija odbrane od anksioznosti. Bilo da ste u prošlosti bili fizički aktivni ili ne, postarajte se da vežbanje i šetnja postanu Vaše navike.

Uostalom, fizička aktivnost ima isti efekat na naše telo i um kao borba ili beg, tako da je to prirodan način da nivo kortizola vratimo na normalu.

5) Finansijska nesigurnost

Kako nam je novac neophodan da bismo zadovoljili potrebe, brige oko finansija često bude instinkt za preživljavanje i izazivaju anksioznost. Bilo da je u pitanju dug, gubitak posla, nestabilni prihodi ili nenadani troškovi, sve brige povezane sa novcem okidač su za anksioznost. Često je od pomoći sačiniti nekakav, makar i jednostavan plan.

6) Usamljenost

I ovo je razumljivo sa evolutivne strane – ako je pećinski čovek bio sam, izdvojen iz grupe, pretila mu je velika opasnost da postane plen.

Ljudi su društvena bića, i neophodna nam je socijalna interakcija kako bismo svoje mentalno zdravlje održavali u dobrom stanju. Svima nam trebna mreža prijatelja i/ili rođaka na koju se možemo osloniti za emocionalnu podršku. Ukoliko smo usamljeni i izolovani, to povećava rizik od pogoršanja anksioznosti.

Zato održavajte kontakte sa porodicom i prijateljima. Ili, iako Vam možda i nije do toga, potrudite se da steknete nova poznanstva.

7) Kofein

Kofein je zdrav u malim dozama. U većim, međutim, može izazvati anksioznost. Koja je to mera optimalna za Vas, to morate sami pronaći – dok nekima i jedna šoljica kafe smeta, drugima je tek peta ta koja pravi problem. Srećom, unos kofeina je lako kontrolisati.

8) Alkohol

Iako se može činiti da alkohol deluje umirujuće i opuštajuće, ovo je tačno samo kratkoročno. Dugoročno, redovna konzumacija alkohola može uticati na nastanak anksioznih poremećaja.

9) Droga

Upotreba droga nosi brojne negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, a anksioznost je među najčešćima. Jedina prevencija jeste izbegavanje. Ukoliko imate mentalnih smetnji, poput anksioznosti, budite posebno oprezni i ne pokušavajte da upotrebom droge olakšate simptome. Umesto toga, zatražite stručnu pomoć.

10) Hronična bolest i bol

Život sa hroničnim bolom ili dijagnozom, kao što je dijabetes ili srčane smetnje, može biti stresan i emocionalno iscrpljujuć. Ukoliko se nosite sa ovom vrstom izazova, podložniji ste anksioznosti. Kako biste je predupredili ili našli konstruktivne načine da je pobedite, potražite struču podršku.

11) Sukob

Svaki konflikt – sa partnerom, članom porodice, prijateljem, kolegom, pa čak i nepoznatom osobom, može izazvati anksioznost. Ono što možete učiniti jeste da unapređujete svoje komunikacione veštine i veštine upravljanja sukobom. Samim tim, bolje ćete kontrolisati i prateću anksioznost.

12) Zanemarivanje svojih potreba

Kada Vas muči anksioznost, voditi računa o sebi ponekad zvuči iscrpljujuće. Ali, ako zanemarite osnovnu brigu o sebi, kao što je tuširanje, kretanje, zdrava ishrana, dovoljno sna – stanje će se samo pogoršavati. Na taj način, ulazite u začarani krug. Zato je važno brigu o sebi postaviti kao prioritet.

13) Nered u okruženju

Neuredan, pretrpan i prljav dom neće kod svakoga izazvati osećaj anksioznosti. Ali, kod određenog broja ljudi hoće. Posebno za osobe koje već pate od nekog oblika anksioznosti, nered može biti okidač. Zato obratite pažnju na svoje životno okruženje i održavajte ga redovno. Može pomoći ako napravite raspored i određene kućne poslove uvrstite u svoj dnevni plan.

Kada znate svoje okidače, šta Vam izaziva ili pogoršava anksioznost, u mogućnosti  ste da ih držite pod kontrolom. Na taj način, ublažićete simptome i učestalost javljanja anksioznosti, i popraviti svoje mentalno i emocionalno stanje. Ukoliko Vam je potrebna pomoć, tu smo da zajedno pobedimo anksioznost. Zakažite razgovor i povratite unutrašnji mir.

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Psihoterapija za
Novi vid psihoterapije
Pročitajte još...

Interesuje te rad na sebi i psihologija? 

Prijavite se na Lorijen Centar newsletter i preuzmite besplatno vaš elektronski vodič „Sve o psihoterapiji“