Šta je anksioznost i kako se leči

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Sadržaj

Preuzmite moć u svoje ruke i počnite već danas da radite na sebi – prijavite se na naš newsletter

Čak i ako ne znate sta je anksioznost i kako da je tačno definišete, sigurno ste nekada osećali neku blagu strepnju prvog dana na novom poslu ili na fakultetu. Iako se možda ne osećamo prijatno zbog anksioznosti, ona nas može pokrenuti da radimo bolje. Pomaže nam da usmerimo fokus na to da brzo procenimo neku stresnu situaciju i u njoj otkrijemo za nas nepovoljne faktore. Dakle, ona može biti normalan i koristan odgovor na stres.

Zbog same definicije anksioznosti kao neodređene strepnje, na pitanje sta je anksioznost nije baš lako odgovoriti. Različiti ljudi osećaju se ugroženo u različitim situacijama. Tako kad je u pitanju anksioznost simptomi se mogu razlikovati od čoveka do čoveka. Mogu biti psihičke, ali i fizičke prirode. Recimo, u nastavku teksta videćete kako mogu biti vezani anksioznost i bol u grudima. 

Saznaćete i kako mogu biti vezane anksioznost i depresija, da li postoje lekovi za anksioznost i uopšte kako se leči anksioznost. A najvažnije od svega – gde i kako najbolje da dobijete stručnu procenu svog stanja. 

Šta je anksioznost?

Kad je u pitanju anksioznost značenje reči poznato je većini. Odnosi se na onaj osećaj „nervoze“ u stomaku. Nelagode, strepnje, bespomoćnosti, iščekivanja lošeg scenarija i neodređenog straha. 

Upravo ta neodređenost i razlikuje anksioznost od straha. Anksioznost se javlja u situacijama kada ne postoji realna opasnost (kao u slučaju straha), već kada imamo doživljaj da će nas nešto ugroziti. Kada iščekujemo da nam se nešto loše desi. Da nam nešto ugrozi zdravlje, padnemo na ispitu, izgubimo posao, ostanemo bez novca… To ne mora biti vezano za realnost i ne mora da znači da će se zaista desiti.

A da li je, i koliko naša anksioznost korisna? Pa, u nekim situacijama nije štetna. Ona je normalna, uobičajena reakcija. Prirodni odgovor našeg organizma na stres. Služi da nas pokrene, aktivira u situacijama u kojima za to postoji povod. 

No, kada anksioznost počne da bude vodeći doživljaj koji imamo i pored toga što nismo stvarno ugroženi, ona postaje štetna – patološka. U slučaju kada je naša reakcija na stresnu situaciju preterana, iracionalna, kada nije realna, govori se o anksioznom poremećaju.

To je već psihički problem koji ljudima može znatno otežati život. Koliko god da ljudi oko njih smatraju da je ta anksioznost bezrazložna i da nema potporu u realnosti. 

I upravo zbog same definicije anksioznosti kao neodređenog, lebdećeg straha, ljudima je teško da procene da li je anksioznost koju osećaju racionalna, opravdana, ili im pak taj osećaj straha koji „se ni za šta konkretno ne može vezati“ samo bespotrebno oduzima na kvalitetu života.

Kako nastaje anksioznost?

Uzrok javljanja anksioznosti nije detaljno utvrđen i razlikuje se od osobe do osobe. Većina istraživanja ukazuje na genetsku predispoziciju, sredinske faktore, kao i jačinu stresa i dužinu izloženosti njemu. 

Iz istraživanja je poznato međutim da žene češće pate od anksioznosti. Ona je dosta čest mentalni poremećaj, pogotovo u novije doba. Procenjuje se da je skoro trećina ljudske populacije u današnje vreme, u nekom trenutku svog života patila od patološkog oblika anksioznosti. 

Ako izuzmemo anksioznost koju je prirodno da osetimo s vremena na vreme, šta je anksioznost dovelo na spisak najčešćih mentalnih bolesti novog doba? Među jednim od faktora je uticaj sredine, kako šireg društvenog konteksta vremena u kojem živimo, tako i naše mikrosredine u kojoj svakodnevno funkcionišemo. Mehanizama kontrole stresa koje smo usvojili iz okruženja u kojem smo odrastali. Recimo, ako u porodici imamo nekoga ko pati od anksioznog poremećaja. Ili ako smo u prošlosti doživeli neku traumatičnu situaciju – bićemo joj podložniji. 

Još jedan faktor za nastanak anksioznosti je stres, njegovo trajanje i intenzitet.

Rekli smo da je nekada anksioznost prirodna reakcija na stres. U slučaju da je stres veće jačine ili se gomila u manjim količinama, ali je konstantan tokom dužeg perioda (primera radi, u slučaju duge i teške bolesti) – takođe se može javiti anksiozni poremećaj. 

Na anksioznost utiču i genetska predispozicija i crte ličnosti. Ljudi koje obično doživljavamo kao „nežne“ ili „osetljive“ podložniji su joj zahvaljujući osetljivosti svog nervnog sistema. 

Kombinacija ovih faktora, ipak, različita je od čoveka do čoveka.

Koji su simptomi anksioznosti?

Kad je u pitanju anksioznost simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Uopšteno gledano, mogu se svrstati u dve grupe: psihičke i fizičke. Pre svega se anksioznost opisuje kao strepnja ili lebdeći strah. Ali anksioznost telesni simptomi takođe mogu pratiti: recimo utisak gušenja i pojačano znojenje. Anksioznost i bol u grudima i lupanje srca takođe mogu biti povezani. 

Takođe, kad uzmemo u obzir i da anksioznost nekad može biti normalna, dok se nekad javlja u patološkom obliku, jasno je da simptomi mogu biti različite jačine i trajanja. 

Pre svega da pobrojimo načine na koje se anksioznost manifestuje na psihičkom planu…

Psihološki simptomi anksioznosti  

Za anksioznost simptomi poput ovih se obično javljaju:

  • Osećaj neumerenog, neprimerenog, pojačanog straha ili strepnje
  • Nemir, tenzija, pojačana nervoza 
  • Iznenadna slabost u telu
  • Osećaj umora
  • Teško kontrolisanje stresa 
  • Loša koncentracija i slab fokus
  • Poremećaj spavanja (previše ili premalo sna)
  • Nelagodnost u društvu ili u određenim situacijama, te stoga izbegavanje velikog, nepoznatog društva ili tih situacija.

U slučaju da je u pitanju hronicna anksioznost simptomi se ne razlikuju, osim što neki od njih mogu biti jači. Ovo usled toga jer se hronična anksioznost, koja prelazi u poremećaj, može manifestovati na više načina, kao: 

  • generalizovani anksiozni poremećaj
  • opsesivno-kompulsivni poremećaj
  • panični poremećaj
  • posttraumatski stresni sindrom
  • socijalna anksioznost. 

Osim navedenih simptoma, za anksioznost su karakteristični i telesni simptomi.

Telesni simptomi anksioznosti

Koji anksioznost telesni simptomi prate:

  • Gušenje
  • Bol u grudima
  • Stezanje u grudima
  • Preskakanje srca (ili lupanje srca)
  • Trnci u rukama i nogama
  • Drhtanje ruku
  • Vlažni dlanovi
  • Pulsiranje u stomaku
  • Pulsiranje u uhu ili glavi
  • Gastrointestinalni problemi
  • Vrtoglavica

Treba da imate na umu da neki od ovih simptoma mogu ukazivati i na druge mentalne poteškoće. Anksioznost i depresija, recimo, mogu biti povezane. Depresivni ljudi često imaju problema sa nervozom, iritiranošću ili spavanjem, a takođe, nekada se ova dva stanja javljaju zajedno. Pojedini depresivni ljudi ranije su tokom života patili od anksioznosti. Zbog toga je važno da se obratite stručnom licu ukoliko primetite kod sebe više navedenih simptoma.

Anksioznost kod dece takođe se javlja. Ona je deo nekih razvojnih faza i normalna u pojedinim periodima dečjeg razvoja. Ali nekada se javlja i van njih. Od 10 do 20% dece pati od anksioznog poremećaja. Pogotovo od male dece teško je očekivati da verbalizuju osećaj anksioznosti, tako da je važno prepoznavanje simptoma. Ukoliko oni nisu fizičke prirode, treba reagovati na vreme posetom dečjem psihologu.

Lekovi za anksioznost odraslima pomažu kod svih navedenih simptoma, samo je važno da ih odredi i pravilno dozira stručno lice. O tome pročitajte više u narednom odeljku.

Kako pobediti anksioznost?

Pre svega, da li je anksioznost izleciva? Apsolutno, kod velike većine ljudi. Kao što smo napomenuli, treba razlikovati normalnu od patološke anksioznosti. Ukoliko ste kod sebe tokom čitanja naše liste simptoma prepoznali neke od njih – a traju tokom dužeg perioda ili u izraženijoj meri – najbolje je da se obratite stručnom licu na procenu. To može biti psiholog, psihijatar ili psihoterapeut. Isto važi i ukoliko smatrate da patite od depresije. Jer, kako smo objasnili u prethodnom odeljku, anksioznost i depresija mogu biti povezane.

Kako se leči anksioznost?

Ne postoji univerzalni recept. Kod nekoga ide veoma lako, kod nekoga teže. Nekima pomažu meditacija, joga, tehnike za kontrolu stresa… Ono što sigurno pomaže jeste psihoterapija.

Međutim, ukoliko je kod vas anksioznost toliko jaka da stručjak za mentalno zdravlje smatra da će vam koristiti lekovi za anksioznost, pred vama je više opcija, u zavisnosti od vaših simptoma. O tome svakako treba popričati sa stručnjakom kome ste se obratili. 

Kako pobediti anksioznost? Istraživanja pokazuju da, kako bi terapija anksioznosti bila uspešna, nije neophodno usredsrediti se tokom psihoterapijskih seansi na period detinjstva.

Efektivna terapija usmerena je na nove strategije i tehnike upravljanja emocijama, mislima, ponašanjem. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) jedan je od modaliteta koji se pokazao uspešnom u lečenju anksioznosti.

Ukoliko želite da se izborite sa anksioznošću i vodite lakši i ispunjeniji život, obratite se našim stručnjacima za mentalno zdravlje na psychotherapy@lorijen.center ili telefone +381 69 30 88 090 ili +381 69 30 88 091.

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Psihoterapija za
Novi vid psihoterapije
Pročitajte još...
Poslovni izazovi i mentalno zdravlje

Kada se sagledaju poslovni izazovi danas, shvatimo da smo u ovoj digitalnoj, kapitalističkoj eri stalno iscrpljeni. Radimo (i živimo) kao pokretnoj traci. Slabo spavamo, a

Interesuje te rad na sebi i psihologija? 

Prijavite se na Lorijen Centar newsletter i preuzmite besplatno vaš elektronski vodič „Sve o psihoterapiji“