Šta su fobije
Fobije (prema grčkog reči phobos, što znači strah, odnosno beg) strah je za koji znamo da nije racionalan. Neosnovan je i prekomeran, preteran. Takođe je karakteristično da je trajan.
Ove crne misli i strah koji ih prati razvijaju se prema različitim situacijama, bićima i predmetima, aktivnostima, idejama. Suština je dakle da su fobije iracionalni strahovi – odnosno da za njih nemamo racionalno objašnjenje.
Npr. zmija je životinja za koju će većina ljudi reći da je opasna i da je se plaši. Ali velika većina ljudi je svesna da je ujed zmije malo verovatan u svakodnevnim gradskim situacijama i nema neosnovan strah od toga koji bi ih omeo u svakodnevnom funkcionisanju. Osoba s fobijom je svesna da je malo verovatno da je zmija ujede, ali je ta fobija ipak ometa na svakodnevnom nivou.
Slično tome, često se ljudi plaše npr. letenja (aerofobija), ali ih taj strah ne remeti u svakodnevnom funkcionisanju. Spremni su da lete avionom i ne izbegavaju da se suoče s tim strahom. U slučaju fobija, međutim, ovaj strah je jak, dugotrajan i osobu ometa u svakodnevnom životu. Ona počinje da izbegava situacije u kojima bi fobija mogla da se javi. Zato je preporučljivo lečiti fobije kako ne bi uticale na sveukupni kvalitet života.
Najzastupljenije fobije
Na hiljade je poznatih fobija, a među najzastupljenijima su socijalne fobije. To su nelagodnosti i strepnje koje ljudi osećaju od kritike i osude drugih, tipično recimo pred javni nastup (ova se fobija naziva glosofobija). Naravno, fobije, pa tako i socijalne fobije, javljaju se u naglašenijem obliku nego strahovi koje pojedini ljudi doživljavaju u ovim situacijama. Prisutne su kod 3 do 12 posto stanovništva (više kod muškaraca nego kod žena), a tipično češće u zapadnom svetu nego na Istoku.
Međutim, ovo je statistika samo za jednu od specifičnih fobija. Pročitajte dalje kakvih sve specifičnih fobija ima i kako se fobije najbolje leče.
Kako nastaju fobije
Tipično, fobija se razvija usled procesa uslovljavanja, kojem se nekad pridružuje i traumatično iskustvo. Kako ovo izgleda u praksi?
Fobija se može razviti u situaciji u kojoj ste doživeli traumatično iskustvo. Recimo, neko vas je opljačkao u mračnoj ulici usred noći, zbog čega ste počeli da izbegavate da izađete iz kuće nakon što padne mrak.
Ipak, neka situacija u kojoj ste ranije više puta našli i smatrate je uobičajenom takođe može kod vas da izazove napad panike. Recimo, po stoti put držite prezentaciju pred kolegama i odjednom se zapitate: šta ako zabrljam, napravim neku grešku, upropastim sve… Na to počnete da se znojite, srce vam ubrzano lupa, dlanovi se oznoje, dah vam je kratak, osećate se kao da ćete se srušiti. Javlja se napad panike. Kada vas obuzme taj jak strah, povezaćete tu situaciju u kojoj se javio sa sledećom takvom situacijom. Tako ćete svaki sledeći put osećati nelagodnost pre nego što treba da održite prezentaciju pred kolegama.
Strah koji osećate prerašće u fobiju tek kada situaciju u kojoj se javlja počnete da izbegavate. U tome leži razlika između straha i fobije.
Začarani krug straha, anksioznosti i fobije
Anksioznost je takođe karakteristični pratilac fobije. Razlika između fobije i anksioznosti je u tome što je fobija vezana za i situacije ili objekte (čak i njihovo iščekivanje), dok se anksioznost obično javlja u različitim situacijama koje se ne mogu povezati.
Još jedna karakteristika fobije je da ona kreira jedan začarani krug.
Naš um i psiha su, naime, naštelovani da nas nagrađuju kada ponavljamo ponašanje koje nam koristi. Ako osećamo da smo izbegli strah i anksioznost kao neprijatne emocije koje bi se javile u susretu s predmetom naše fobije, naš mozak će nas automatski nagraditi zbog toga što smo izbegli neprijatnost.
Međutim, time će se situacije u kojima će se od same pomisli na predmet naše fobije javiti anksioznost sve ćešće će se ponavljati. A vi ćete ih sve više i više izbegavati i time jačati fobiju.
Time se stvara začarani krug koji je karakterističan za fobije. Nije lako izaći iz njega, ali je moguće. I svakako znatno jednostavnije uz stručnu psihološku pomoć.
Kako se fobija manifestuje?
Teško je pobrojati sve fobije koje postoje. Kad su u pitanju iracionalni strahovi, njihov spisak je poprilično dugačak.
Najčudnije fobije recimo su strah od dugih reči (sesvipedalofobija), strah od hodanja (ambulofobija) ili strah od hrane (sitofobija).
Najčešće fobije, pored socijalne fobije, svakako su strah od letenja ili visine, mraka, otvorenog prostora, strah od povrede ili bolesti, strah od određenih životinja poput zmija, paukova.
Spisak specifičnih fobija
Pomenuli smo da fobija ima veoma mnogo.
Nabrojaćemo samo neke od specifičnih fobija koje se češće javljaju od drugih:
Fobija od otvorenog prostora (agorafobija)
Agorafobija je strah od otvorenog prostora, od boravka na ulici ili trgu. Osobi koja pati od ove fobije javljaju se simptomi slični paničnom napadu ili ga ona iščekuje kada se nađe na otvorenom prostoru, gde se oseća izloženo. Strah može biti toliko jak da osoba dobije osećaj da će da umre ili da poludi. Zbog toga ove osobe češće borave u kući i počinju sve manje da izlaze iz nje.
Klaustrofobija
Nastaje kao posledica straha od suženog ili zatvorenog prostora, kao što su lift, voz, automobil, ali i avion, kao i generalno od gužve, gomile.
Fobija od mraka
Takođe poznata i kao niktofobija. Neki strahovi, poput ovog, jesu razvojni strahovi kod dece i veliki broj ljudi ga izgubi. Kod osoba koje imaju fobiju od mraka on se manifestuje čak i tako da izbegavaju izlaske tokom noći. Često im ovaj strah ometa i san.
Ksenofobija
Naziv za fobiju od stranaca ili od nepoznatog. U širem smislu ovaj termin koristi se za anksioznost, čak i mržnju prema strancima (rasizam) i elementima kulture (npr. običajima) koju doživljavamo kao stranu.
Tripanofobija
Ekstreman strah od igle ili injekcije, odnosno svih medicinskih procedura u kojima se koriste igle. Spada u grupu fobija od povreda. Evoluciono gledano, povrede su bile smrtonosne, pa se smatra da je ovaj strah vezan za strah od smrti, usled kojeg se zaledimo da bismo izbegli da budemo napadanuti odnosno povređeni.
Fobija od letenja
Kao i prethodna, dosta česta fobija, koju mnogi ljudi ne priznaju javno i radije biraju druga prevozna sredstva. Osobe koje pate od ove fobije u avionu najčešće imaju jaku anksioznost usled manjka kontrole nad situacijom, mada se ova fobija nekada udružuje sa strahom od visine i zatvorenog ili otvorenog prostora.
Fobija od visine
Iracionalni strah od visine (akrobobija) takođe je čest. Ovde nije u pitanju realna situacija u kojoj se na velikoj visini oseti nelagodnost. Ove osobe dožive jak strah i na malim visinama, čak i u iščekivanju da se nađu na visini.
Socijalna fobija
Socijalna fobija test je naših veština u društvu. Osobe koje od nje počinju da izbegavaju sva mesta i događaje gde ih zbog prisustva drugih može zateći apanični napad. Razlikuje se od iracionalnog straha od javnog nastupa, a u socijalnu fobiju mogu biti uključeni izbegavanja jedenja pred drugima, izbegavanje upotrebe tolaeta i slično.
Zašto ne treba da trpimo fobije
Fobija je sama po sebi takva da, ako je imamo, drži nas podalje od tog objekta našeg straha. Bilo da je fobija manje ili više izražena, nije toliko lako prihvatiti da postoji nešto što u nama izaziva strah, do granice da nas nekad potpuno parališe.
U toj situaciji ne funkcionišemo normalno i ona nas vodi u dalje izbegavanje sličnih situacija, osoba, aktivnosti…. Ukratko, uskraćuje nam normalan život. Menja naše ponašanje na ulici, na poslu, kod kuće, u prisustvu drugih i slično. Osoba koja pati od fobije oslanja se na druge i mnogo trpi usled svoje fobije.
Život joj je siromašniji, osakaćeniji.
Rešenje je da se s fobijom suočimo. Odnosno da je lečimo sredstvima koja su dostupna a koja provereno rade!
Lečenje fobija
Ljudima kojima fobije znatno urušavaju standarde života (recimo, ljudima koji gube poslovne prilike jer imaju fobiju od letenja), pitanje kako pobediti strah veoma je važno. Zato stručna lica treba ovom problemu da pristupe sa poverenjem i saosećanjem. Potrebno je vremena da bi se ustanovilo kako se fobija javila i dosta strpljenja u lečenju.
Pozitivna stvar, međutim, jeste to da je u lečenju fobija dostupno veoma mnogo metoda.
Više je različitih vrsta psihoterapije u lečenju fobija.
Kad je u pitanju socijalna fobija lečenje obuhvata pre svega promenu uverenja i negativnih misli o tome kako vas drugi ljudi doživljavaju. Slično je sa drugim fobijama. Za njih se takođe koriste terapija izlaganjem ili preplavljivanjem. Pojednostavljeno objašnjeno, poenta je da se naviknete na situaciju u kojoj ste izloženi strahu i anksioznosti te da se oni usled navikavanja smanje. Najpre se izložite u svojoj mašti, kroz zamišljene situacije, potom u kontrolisanim uslovima, a potom počinjete da živite normalno, kao i pre nastanka fobije.
Različite vrste terapija pomažu da se ublaže i nekada i eliminištu fobije: kognitivno-bihevioralna terapija, EMDR terapija, hipnoterapija. Nekada se, u slučaju jakih fobija, dejstvo psihoterapije produbljuje kontrolisanom upotrebom lekova (antidepresiva, benzodiazepina ili beta-blokatora).
Proteklih godina istražuje se i kako nam virtuelna realnost može pomoći u savladavanju fobija.
Da biste odabrali pravi vid terapije za fobiju s kojom se suočavate obratite nam se odmah
