Svet kroz crne naočare: šta je depresija i kako se leči

what is depression
Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Sadržaj

Preuzmite moć u svoje ruke i počnite već danas da radite na sebi – prijavite se na naš newsletter

Depresija je jedan od termina koje sve češće koristimo u svakodnevnom životu, često i ne znajući šta je depresija i na šta se ta reč tačno odnosi.

Pominjemo depresiju svaki put kada nas uhvati „ljubavna depresija“ ili kada se osetimo preplavljeni stresom, nesigurno zbog svoje egzistencije, bezvoljno, potišteno ili tužno. Čak i kad su u pitanju samo osećanja koja su prolazna i nisu ono što se naziva klinička depresija.

Depresija je, medicinskim rečnikom govoreći, mentalni poremećaj i poremećaj raspoloženja i ponašanja.

Osobama koje od nje pate obično imaju narušen san i apetit, usled manjka energije i koncentracije teško im je da obavljaju obične svakodnevne poslove. Odlikuje je pre svega velika tuga, beznađe, manjak vere u sebe, bezrazložna briga ili strah, crne misli. (Sve simptome pogledajte niže.)

Tipične teškoće u traženju pomoći

Jedan od razloga za to je taj što je depresiju teško prepoznati i potražiti pomoć na vreme.
Drugi razlog može biti i taj što osoba koja pati od depresije dobija obeshrabrujuće signale iz svoje okoline:

• Ma, nije ti ništa, to će proći (iako stanje bezvoljnosti i potištenosti očigledno ne prestaje posle 2 nedelje)
• Treba samo da misliš pozitivno i problem će se rešiti
• Bolje radi nešto (npr. svoj posao, treniraj i slično)
• Sve je to u tvojoj glavi (pod pretpostavkom: kako si sam upao u to stanje, tako ćeš se sam i izvući).

Ovakvi komentari nisu korisni za osobu koja pati od depresije, između ostalog jer ona u tom trenutku nema ni motivacije ni volje a ni snage da sebi pomogne i neophodna joj je stručna pomoć.

Zašto je bitno prepoznati depresiju?

Pre svega, iz razloga što depresija nije nimalo naivna bolest. Karakteristično za nju je da potpuno preuzima kontrolu nad nečijim životom. Kao da vam je neko stavio crne naočare i u tom trenutku prosto ne možete da na svet gledate drugačije.

Još jedan od razloga zašto treba znati prepoznati depresiju kod sebe ili kod drugih je taj što depresija zna da bude „prikrivena“ nekim drugim tegobama.

Kada se ne leči, depresija može da postane poput hronične bolesti.

Koliko traje depresija? Teško je dati tačne procene od čoveka do čoveka. Ali kod otprilike trećine ljudi simptomi depresivne epizode mogu da se povuku posle pola godine do godinu.

Pod depresivnom epizodom podrazumeva se prolazno trajanje simptoma depresije od bar dve nedelje.

Kod većine će, međutim, i nakon godinu dana simptomi depresije opstati. Tu je u pitanju hronična depresija.

Simptomi i znakovi depresije

Pre svega, treba znati da se termin depresija ne koristi za uobičajena promenljiva raspoloženja tuge ili neke kraće reakcije na stres. Ona je ozbiljno kliničko stanje.

Da bi se prepoznala depresija, bitno je obratiti pažnju na trajanje simptoma.

U odnosu na tugu ili anksioznost koju osećamo, depresija je dugotrajnija i potpuno utiče na sve aspekte čovekovog bitisanja. On prestaje da bude poput osobe koja je ranije funkcionisala u krugu porodice, na poslu, u društvu. Postaje drugi čovek.

To se dešava zato što depresija čoveka obuzima na nekoliko različitih nivoa, pa ćemo po njima i opisati neke prepoznatljive simptome depresije.

Telesni simptomi depresije

  • težak umor, iscrpljenost, manjak energije za uobičajene aktivnosti
  • poremećen san (nekada i preterano spavanje, uglavnom manjak sna, s karakterističnim ustajanjem rano izjutra)
  • poremećen apetit (uglavnom slab apetit i s tim u vezi gubitak težine)
  • glavobolja
  • medicinski neobjašnjivi bolovi u leđima ili stomaku
  • vrtoglavica
  • oslabljena seksualna želja

Kako se depresija manifestuje na emocionalnom planu

  • anhedonija – gubitak zadovoljstva i interesovanja za aktivnosti koje su osobi ranije donosile radost
  • stalni osećaj tuge i beznadežnosti
  • besperspektivnost
  • bezrazložna zabrinutost i strah
  • utisak praznine, otupljenost
  • umrtvljenost, ravnodušnost
  • gledanje na svet kroz crne naočare (pesimizam)
  • teskoba, nemir, anksioznost
  • iritabilnost, ispadi besa zbog sitnica (ponekad)
  • samookrivljavanje (obično osećaj da je osoba na teretu porodici ili partneru)
  • samoubilačke misli ili želja za samopovređivanjem

Ostali simptomi depresije

Na motivacionom planu depresija se ispoljava kao:

  • slaba volja, nemogućnost njenog sprovođenja u delo
  • poteškoće pri odlučivanju
  • nemotivisanost

Na kognitivnom planu

  • nemogućnost koncentracije
  • zaboravnost
  • doživljaj da ne može da se misli
  • usporen tok misli
  • slab fokus
  • prenebregavanje detalja pri razmišljanju
  • usporen govor

Na društvenom planu

  • povučenost u sebe
  • izbegavanje uobičajenih aktivnosti i druženja s prijateljima
  • zapostavljanje ranijih hobija i interesovanja
  • poteškoće u odnosima s drugima, u porodici, na poslu

Šta može uzrokovati depresiju

Svakako da biološka osnova igra ulogu u nastanku depresije – nivoi neurotransmitera serotonina i noradrenalina pre svega, ali i broj i osetljivost receptora na nervnim ćelijama, kao i uticaj hormona na naš imunitet. Usled manjka ovih neurotransmitera u mozgu neke su osobe sklonije depresiji od drugih, i to se dovodi u vezu s endogenim depresijama. Ovo potvđuju i istraživanja da u porodicama u kojima postoje osobe obolele od depresije, što kod potomaka povećava izglede da je i sami razviju.

Ali u nastanku i razvoju depresije biološki faktori (genetika i neurobiohemija) kombinuju se sa psihosocijalnim, čineći da se za depresiju kaže da je bolest sa sto lica.

Spoljne okolnosti mogu biti okidač stresa, koji kada je prolongiran, može voditi u depresiju. Ovo posebno važi u periodu detinjstva, npr. rana smrt majke. Ali i generalno, depresija se i kasnije može javiti usled smrti bliske osobe ili odvajanja od porodice, gubljenja posla, ali i dugog perioda teških životnih, npr. finansijskih okolnosti.

U razvoju depresije ulogu igraju i osobine ličnosti i psihološki razvoj, uključujući i mehanizme odbrane koji su neophodni da se suočavamo sa neminovnim životnim problemima. Ovde je presudna uloga porodice. 

Teorije nastanka depresije stavljaju veći akcenat na neki od ovih faktora i objašnjavaju izgradnju obrazaca po kojima se razvija negativna percepcija sebe, uglavnom od detinjstva.

Danas je uvrežano stanovište da je depresija ne samo psihološki već biopsihosocijalni poremećaj.

Dakle, da genetika daje predispoziciju za njen nastanak, a razvoju pogoduju spoljni okidači poput stresnih događaja.

Vrste depresije

Depresija se različito ispoljava i klasifikuje s obzirom na trajanje i ozbiljnost simptoma. Svaki od tipova depresije odlikuje neka specifičnost simptoma, te se lečenje razlikuje u odnosu na vrste depresije. Dodatnu složenost slike upotpunjuje postojanje maskirane depresije – kod ljudi koji uopšte sebi ne priznaju depresivnost, a ipak se vidi promena u njihovom svakodnevnom funkcionisanju.

Primarnom depresijom naziva se depresija koju ne prati nijedan psihički poremećaj, u odnosu na sekundarnu.

Podele depresije su kompleksne, te ćemo objasniti samo neke od tipova.

Major depresija

Prema broju, tipu i stepenu simptoma razlikuju se blaga, umerena i teška depresija.

Major depresija je naziv za tešku depresiju, kod koje je većina simptoma koje smo ranije nabrojali jako izražena. Ljudima koji pate od nje dosta je otežano svakodnevno funkcionisanje. Poremećen im je san, smanjena energija, narušeni su im san i ishrana. Gube interesovanje i nemaju zadovoljstvo u aktivnostima u kojima su ranije uživali. Ne mogu da rade niti da uče.

Ljudi koji pate od major depresije obično prođu kroz nekoliko ovakvih epizoda u toku života, mada se major depresija može javiti i samo jednom. Major depresiju nekada mogu pratiti halucinacije i sumanute ideje (psihotična depresija).

Bipolarna depresija

Unipolarna je depresija koju prati konstantno sniženo raspoloženje.

Ipak, kod nekih ljudi se epizode sniženog raspoloženja (depresije) smenjuju sa epizodama povišenog raspoloženja i povećane energije i aktivnosti. Tada ovi ljudi imaju magalomanske, npr. nerazumne poslovne planove i preterano su aktivni i angažovani na svim životnim planovima.

Ovakav se poremećaj naziva bipolarnim poremećajem, a depresija u sklopu njega naziva se bipolarna depresija.

Depresivna faza kod ovih osoba može trajati i po šest meseci ili duže, dok faze kada je osoba u izraženom plusu traju obično od dve nedelje do nekoliko meseci.

Zbog smene faza u kojima se osoba nalazi ovaj poremećaj se naziva i manična depresija.

Hronična depresija

Kod nekih ljudi i nakon godinu dana simptomi depresije opstaju. Kada depresivno raspoloženje traje toliko dugo, u pitanju je hronična depresija (distimija).

Ljudi koji pate od hronične depresije nekada se toliko naviknu na svoje stanje pa počnu da kako-tako funkcionišu. Ipak, ovaj tip depresije može se pogoršati, te ga je neophodno lečiti.

Reaktivna depresija

S obzirom na način nastanka, depresija može biti mahom genetski predisponirana (što se naziva endogena depresija) ili pak izazvana spoljnim okolnostima. U drugom slučaju depresija se naziva egzogena ili reaktivna depresija.

Spoljni faktori za razvoj reaktivne depresije uglavnom su dugi stresni periodi ili traumatični događaji:

  • Smrt bliske osobe
  • Razvod
  • Gubitak posla
  • Gubitak materijalnih sredstava ili teški uslovi života
  • Teška bolest ili neka neočekivana teža povreda
  • Odlazak u penziju
  • Odlazak u zatvor
  • Seksualni problemi
  • Porodični sukobi…

Postporođajna depresija

Neke vrste depresije definisane na osnovu karakterističnih perioda u kojima se javljaju – npr. sezonska ili staračka depresija. Takva je i postporođajna depresija, koja se može javiti kod novopečenih majki u prvih mesec do dva meseca posle porođaja ili tokom bebine prve godine, a javlja se i kod očeva po detetovom rođenju.

Postporođajna (post partum) depresija javlja se kod desetine do petine svih majki.

Po simptomima je nalik pravoj depresiji i po dužini i težini siptoma razlikuje se od postporođajne tuge. Majke s postporođajnom depresijom teško grade bliskost s bebom i sumnjaju u svoju sposobnost da se brinu o njoj. Zbog toga ih još izjedaju stid i krivica.

Posledice depresije

Depresija može potrajati toliko dugo da osobu potpuno poremeti u svakodnevnom životu. Usled depresije se može javiti ideja da je jedino rešenje i izlaz iz tih muka samoubistvo.

Zbog svega toga depresija je jedna od bolesti koje odnesu najviše života. Trenutno je treći uzrok smrti u opštoj populaciji, posle bolesti srca i krvnih sudova. Brojna je i u našoj zemlji: prema nekim procenama, od simptoma depresije pati četvrt miliona stanovnika Srbije.

Kao klinika za bolesti zavisnosti znamo da naši klijenti ponekad usled želje da ublaže simptome depresije pribegavaju alkoholu, kocki, drogi. Psihoaktivne supstance naime mogu samo pogoršati depresiju, a ni rizik od razvijanja zavisnosti nije zanemarljiv.

U supstance koje mogu pogoršati znake depresije spadaju pored alkohola i opiodi (lekovi protiv bolova pa sve do supstanci poput heroina), sedativi, stimulansi (poput kokaina, amfetamina), halucinogeni ili inhalanti.

Depresija se biološki manifestuje kao promena nivoa serotonina i drugih neurohormona. Zavisnost takođe na svoj način utiče na ove neurohormone, što samo može da pogorša simptome depresije.    

Kako se izboriti sa depresijom

Osoba koja je depresiji teško je da usmeri volju da sebi pomogne. Često i nije svesna da je to ono od čega pati. Zato je ono što za početak najbitnije da se informiše o simptomima i, ukoliko se prepozna u nekima od njih, javi se za pomoć stručnjaku.  

Što pre se potraži pomoć, to su veće šanse da će se neko ko pati od depresije vratiti svom uobičajenom životu bez ikakvih posledica. Odlaganje lečenja može bespotrebno da produži depresiju i produbi njene simptome.

Lečenje depresije podrazumeva često uzimanje antidepresiva prema preporuci psihijatra, ali od velikog značaja je i psihoterapija. Lekovi pomažu da se ublaže simptomi u akutnoj fazi, ali je potrebno uključiti i terapiju razgovorom. Ovo je važno kako bi se sprečilo da se eventualna sledeća epizoda bolesti ponovo javi.

Važno je i promeniti stil života. Umerena fizička aktivnost, zdrava ishrana, dobar režim spavanja i izgradnja zdravih navika pomažu. A takođe i kvalitetno vreme provedeno sa bliskim ljudima u otvorenim razgovorima, u aktivnostima u kojima uživate i od kojih se osećate korisno, kao i vreme u prirodi.

Antidepresivi

Nekoliko grupa lekova znatno pomažu u lečenju depresije. Iako imaju različite mehanizme delovanja, imaju slične efekte u lečenju ove bolesti. Izdaju se na recept lekara.

Dejstvo antidepresiva je nivoe različitih neurotransmitera (serotonina, noradrenalina, dopamina i nekolicine drugih), te direktno utiču na ublažavanje i otklanjanje simptoma depresije.

Dejstvo antidepresiva je usmereno tako da deluju na duge staze i da ne izazivaju zavisnost od lekova kod pacijenta.

Upravo iz razloga da ne bi razvijali zavisnost, dejstvo antidepresiva ne počinje odmah, kao što je uobičajeno kod većine lekova. Da bi počeli da deluju, obično je potrebno da se uzimaju redovno bar 2 do 3 nedelje. Veoma je važno uzimati u dozi i trajanju koje lekar propiše.

Ukoliko su simptomi depresije kod vas jaki, u periodu pre nego što antidepresivi počnu da deluju možda će vam biti propisan još i neki anksiolitik za lečenje anksioznosti. To će vam pomoći da lakše podnesete uznemirenost i strah koji često prate depresiju.

Kada počnu da deluju, antidepresivi veoma uspešno otklanjaju neraspoloženost i malaksalost, a san i generalno raspoloženje se popravljaju. Uz redovnu psihoterapiju osoba koja pati od depresije može se u velikom broju slučajeva vratiti u normalan život kao i pre nego što se bolest pojavila.

Antidepresivi imaju neželjeno dejstvo, ali je u velikom broju slučajeva moguće promeniti grupu antidepresiva, čime izbor leka ne staje na put ozdravljenju.

Ako ste i dalje u nedoumici ili je nekome vama bliskom potrebna pomoć kontaktirajte nas

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Psihoterapija za
Novi vid psihoterapije
Pročitajte još...
how to stop a panic attack
Kako pobediti panični napad

Odjednom srce počinje snažno da vam bije. Preznojavate se, celo telo vam drhti i prolaze vam žmarci. Jak bol probija vam grudi. Teško, ubrzano dišete.

Interesuje te rad na sebi i psihologija? 

Prijavite se na Lorijen Centar newsletter i preuzmite besplatno vaš elektronski vodič „Sve o psihoterapiji“