Poznajete li osobu koja se baš nikada ne naljuti?
Ni mi.
Ljutnja je sasvim normalna emocija, zdrav odgovor na određene situacije. Kada se dogodi da neko pređe naše lične granice, kod nas se javlja agresivni impuls, čija je svrha da se odbranimo. Intenzitet ljutnje može varirati, od blage iritiranosti do jakog besa. Kada se jako naljutimo, luče se hormoni koji spremaju naše telo za borbu, adrenalin i noradrenalin, puls se ubrzava, skače krvni pritisak. Zdrava ljutnja javlja se u trenutku, i nagoni nas da rešimo problem i odbranimo svoje granice. Nakon toga jenjava.
Međutim, šta ako naša reakcija po intenzitetu i trajanju premašuje uzrok?
Ako se javlja često i suviše je burna, teško Vam je da kontrolišete svoje emocije i ponašanje, može Vam se činiti da ste prepušteni na milost i nemilost nepredvidivoj sili.
Granice drugih ljudi, društvene norme, pa i zdrav razum, nalažu da moramo obuzdati svoje emocije i ponašanje – ne možemo ih slepo slediti i impulsivno reagovati. Okruženje neće trpeti da se brecamo, izdiremo ili čak fizički obračunavamo, nošeni emocijama. Svako od nas odgovoran je za svoje ponašanje, te je neophodno da ga kontolišemo. Bes, za razliku od ljutnje, čini ovo gotovo nemogućim zadatkom.
Ljudi često opisuju takva stanja rečima „Kao da mi je pao mrak na oči“, „Ne znam šta mi je bilo.“ I slično. U trenucima kada je obuzeta besom, osoba reaguje impulsivno, ne vršeći racionalnu kontrolu svojih postupaka. Zato se često događa da uradi ili izgovori stvari koje inače nikada ne bi, i zbog kojih kasnije zažali. Ovakvo ponašanje stvara probleme u odnosima, može ugroziti profesionalni i privatni život. To je obično trenutak kada osoba postaje svesna da je njen problem sa besom otišao predaleko i odlučuje da potraži pomoć stručnjaka.
Šta raditi sa besom?
Najgore što možete uraditi kada je bes u pitanju jeste da ga potiskujete. Često u detinjstvu pogrešno naučimo da se nosimo sa emocijama. Roditelji uče decu da obuzdaju svoje ponašanje, kako bi se uklopila u društveno prihvatljive norme, ali propuštaju da ih nauče koji bi bio primereniji način (jer ni sami često ne znaju). Tako lako naučimo da nije u redu da u nastupu besa vrištimo, ujedamo i valjamo se po ulici, ali ne usvojimo druge, konstruktivne načine da izađemo na kraj s besom. Stoga radimo jedino što umemo – ne pokazujemo zabranjenu emociju, gurajući je sve dublje. Nevolja je, međutim, s potisnutim emocijama, to što one uvek nađu način da negde izbiju na površinu. Tako se potisnuti bes može konvertovati u cinizam, preteranu kritičnost, ali i somatska oboljenja, poput povišenog krvnog pritiska, moždanog i srčanog udara.
Zato je važno ljutnju izraziti – potrebno je da naučimo kako da asertivno komuniciramo, jasno izrazimo svoje potrebe i granice, kao i da ih zaštitimo. Stoga treba raditi na veštinama komunikacije.
Sve ovo neće puno pomoći u trenucima dok smo obuzeti besom. Za miran i konstruktivan razgovor, bitno je da obe strane budu smirene, zato je važno da pre toga regulišemo svoje emocije i smirimo se. Tek kada bes prođe, bićemo u stanju da koristimo veštine komunikacije koje smo stekli.
Kako da smirite bes?
1) Fokusirajte se na disanje
Osvestite svoj dah, fokusirajte se na vazduh koji ulazi u nozdrve. Dišite stomakom. Fokusirajte se na produženi izdah. Dodatno možete vizualizovati bes kako napušta Vaše telo pri svakom izdahu, dok pri udahu zamišljate čist, „smireni“ vazduh, kako Vam ispunjava telo.
2) Regulišite fiziološke potrebe
Koliko bi samo svađa bilo izbegnuto da bar jedna strana nije bila premorena, gladna, ili joj je bilo vruće! Često to previđamo, ali naša fiziologija ima ogroman uticaj na naše raspoloženje i ponašanje. Ako smo premoreni, gladni, žedni, vruće nam je, nedostaje nam kretanje ili nam nešto drugo fizički smeta, daleko su veće šanse da ćemo reagovati kako inače ne bismo i da će nas iznervirati nešto na šta u drugim okolnostima ne bismo ni obratili pažnju.
Zato, pre nego što dopustite da bes ovlada Vama, zapitajte se da li ste regulisali svoje fiziološko stanje i šta Vam je trenutno potrebno. Iako nije uobičajeno, bilo bi sjajno da osvestite ovo u toj meri da možete reći: „Možemo li da nastavimo razgovor kasnije, samo da nešto pojedem?“ Ili „Sada sam suviše umorna za razgovor. Nastavićemo kad se naspavam.“ Videćete koliku će promenu ovo uneti u način na koji reagujete na izazove.
3) Osvestite telesne senzacije besa
Umesto da se zadržavate „u glavi“ i dopuštate besu da se širi i pronalazi dodatne razloge i opravdanja, osvestite osećaje u telu. Gde Vam se nakuplja bes? Da li su Vam ramena zgrčena i napeta? Vrat? Mišići lica? Osetite tačke u kojima se bes gomila. Namerno ih opustite.
4) Ne reagujte, već odgovorite
Kada dopustite da Vas nešto ili neko isprovocira i automatski reagujete, na autopilotu, Vaš odgovor će često biti bes. Umesto toga, zastanite na tren. Nemojte odgovoriti. Od Vas se ne zahteva momentalna reakcija. Imate sve vreme ovog sveta da odgovorite na način koji smatrate najboljim. Pustite da se emocije slegnu, da se u glavi razbistri kako biste razmislili, umesto da samo reagujete na spoljne stimulanse, kao pingpong loptica. Na taj način, Vi imate kontrolu nad svojim odgovorom, niste vođeni nasumičnom, spontanom reakcijom.
5) Relaksirajte se
Ukoliko Vas često obuzima bes, jedan od bitnih razloga sigurno je i to što ste hronično pod stresom. Stres se nagomilava, i kada se nakupi, eruptira u vidu lavine besa. Zato uvedite relaksaciju u svoj redovni život. Pronađite aktivnosti koje Vas opuštaju – to može biti joga, meditacija, šetnja, masaža. Takođe, od koristi je i hobi koji Vam prija, posebno ako je to neka umetnička, kreativna aktivnost ili sport.
6) Kretanjem odagnajte bes
Bes je tu jer je Vaše telo spremno da se bori kako bi se zaštitilo. Kako da bolje potrošite tu nakupljenu energiju nego kretanjem? Trčite, boksujte džak, idite na brzo hodanje, plešite, ili prionite na trening – bitno je samo da „istrošite bes“.
7) Potražite pomoć stručnjaka
Ako Vam se ipak čini da sve ove metode ne pomažu u dovoljnoj meri, i i dalje imate česte, intenzivne nalete besa, po sredi su dublji razlozi, na kojima bi trebalo da poradite sa stručnjakom. Psihoterapija Vam može puno pomoći – kako da otkrijete uzroke svog besa, tako i da naučite efikasne načine da se sa njim nosite. Zakažite razgovor.