Kad je duša gladna: kako prevazići emocionalno prejedanje

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Sadržaj

Preuzmite moć u svoje ruke i počnite već danas da radite na sebi – prijavite se na naš newsletter

Hrana bi trebalo da nam bude gorivo – unosimo koliko nam je potrebno, i toliko i potrošimo. Računica je jednostavna, pa ako želite da se ugojite, unosite više, a ako želite da smršate, manje hrane. Međutim, da je sve tako jednostavno, svi bi imali optimalnu težinu. Iako gotovo svi na kognitivnom nivou znamo koliko hrane treba da unosimo, u ovo pitanje mešaju se emocije, i čine stvar komplikovanom. Fenomen emocionalnog prejedanja, poznat i kao tešenje hranom, vrlo je kompleksno psihofizičko pitanje. Naime, posledice jesu fizičke, ali je uzrok psihološke prirode.

Šta je emocionalno prejedanje?

To je odbrambeni mehanizam, gde se osoba okreće hrani kako bi regulisala svoje emocionalno stanje. Za razliku od prave, fizičke gladi, u ovom slučaju osoba od hrane očekuje zadovoljstvo, oslobađanje od stresa i neprijatnih emocija, utehu. Kada nas hrani vode emocije, a ne fizička glad, izbor ne mora nužno biti nezdrava hrana. Istraživanja su pokazala da, kada u njoj traže utehu, žene najčešće biraju brzu hranu i instant slatkiše, dok će muškarci najčešće odabrati, verovali ili ne – domaću supu!

Šta izaziva emocionalno prejedanje?

  • Emocionalni okidači – to su neprijatne emocije, poput stresa, straha, tuge, dosade, usamljenosti, anksioznosti. Jelo će nas zabaviti i pružiti nam privremeni izlaz iz neprijatnog stanja i utešiti nas, makar na kratko.
  • Naučeni obrazac iz detinjstva – osobe koje su u ranom uzrastu tešene hranom („Dete plače, sigurno je gladno“) vrlo rano nauče da je to odgovor na sve negativne emocije. Ovaj obrazac nastavljaju da ponavljaju i u odraslom dobu, tešeći se hranom.
  • Uticaj okruženja – mediji nam često serviraju reklame u kojima se hrana povezuje sa prijatnim emocijama, osećajem pripadnosti, mira, udobnosti i sigurnosti. Pod ovim uticajem, sasvim je očekivano da, kada se oseća loše, osoba posegne za hranom koja nosi obećanje da će se sve brzo popraviti.

Kako da prepoznate emocionalno prejedanje – simptomi

Kao i kod svakog problema, njegovo prepoznavanje je prvi korak ka rešenju. Ovo su tri ključna znaka po kojima ćete prepoznati emocionalno prejedanje:

  1. Jedete iako niste gladni – ukoliko zateknete sebe kako otvarate frižider tek tako, iz dosade, jedete i van obroka, ili posežete za hranom kada se osećate loše, u pitanju je tešenje hranom. Zapravo, jedini racionalni razlog za uzimanje hrane jeste fizička glad. Koren svih ostalih razloga leži u emocijama.
  2. Brza konzumacija – kada smo vođeni emocionalnim razlozima, jedemo brzo, ne obraćajući puno pažnje na sam proces, kao ni na veličinu porcije. Zato smo u stanju da pojedemo mnogo veću količinu, što vodi prejedanju, fizičkoj nelagodnosti i osećaju krivice.
  3. Osećaj krivice i stid – nakon epizode emocionalnog prejedanja, osoba često oseća krivicu, kao i sram. Kako ne ume da se na adekvatniji način nosi sa neprijatnim emocijama, ponovo traži utehu u hrani, što stvara začarani krug.

Ukoliko se prepoznajete bar u jednom od ovih simptoma, tu smo da Vam pružimo profesionalnu podršku na putu ka zdravom odnosu prema hrani. Zakažite razgovor.

Put isceljenja

Kada dijete i programi mršavljenja ne pomažu, i donose samo kratkoročne rezultate, vreme je da prestanemo da se bavimo simptomima na površini i rešimo koren problema. U ovom slučaju, on se krije na emocionalnom nivou. Zato će biti potrebno da zaronimo u sebe i poradimo na svom unutršanjem miru i osnaženju.

Pre svega, važno je da osvestite svoje emocije i obrasce ponašanja. Kada postanete svesni svega što se odvija na emocionalnom nivou, i svojih reakcija, moći ćete svesno da ih birate. Ustanovite šta su okidači koji kod Vas izazivaju neprijatne emocije, i koje od tih emocija su dalje okidači koje pokušavate da ublažite hranom. Potom možete prekinuti ovaj začarani krug i usvojiti zdravije mehanizme za suočavanje sa neprijatnim osećanjima. Za to će Vam biti potrebna profesionalna podrška, ali ima i stvari koje možete sami učiniti, kao što je svesno konzumiranje hrane. Kako?

Potrudite se da kada jedete, činite to maksimalno svesno. Osvestite trenutak, budite prisutni. Jedite polako i koncentrišite se na sve osećaje pritom – izgled hrane, miris, teksturu, ukus. Svesno uživajte u svakom zalogaju i obratite pažnju na signale koje Vam telo šalje, na osećaj gladi i sitosti.

Emocionalna regulacija

Potrudite se da koristite zdravije strategije za regulisanje emocionalnog stanja. To mogu biti tehnike disanja, meditacija, pisanje dnevnika. Sve su to zdravi načini da se povežete sa svojim emocijama, procesuirate ih i smanjite nivo stresa.

Potražite profesionalnu pomoć – kako uzrok Vašeg prejedanja i posledične prekomerne težine ne leži samo u nezdravom načinu života, poseta nutricionisti i programi mršavljenja neće biti dovoljni. Iako sami po sebi efikasni, oni neće dati trajne, održive rezultate. Važno je da potražite stručnjaka koji će Vam pomoći da se izborite sa smetnjama na psihološkom i emocionalnom nivou. Psihoterapija je jedini pravi način da se dugoročno rešite nezdravog odnosa sa hranom. Pomoći će Vam da izgradite čvršću bazu – zdravo samopoštovanje, samoprihvatanje i ljubav prema sebi, a potom i efikasne tehnike emocionalne regulacije. Tada Vam više neće biti potrebna kvaziuteha koju hrana kratkoročno pruža.

Izgradnja zdravog odnosa sa hranom

Kada se psihičkom zdravlju posveti potrebna pažnja i usvoje se zdrave strategije za suočavanje sa neprijatnim emocijama, hrana postaje ono što i treba da bude – gorivo. Spremni smo da izgradimo novi, zdraviji odnos sa njom.

Zdrav odnos sa hranom podrazumeva da je koristimo kako bismo zadovoljili potrebe svog tela za nutrijentima i energijom.

Pravimo zdravije izbore – biramo hranu u skladu sa potrebama i njenim sastavom. Spremni smo da usvojimo balansirano ishranu, bogatu hranljivim materijama, koja će nam najbolje služiti, u skladu sa našim načinom života i potrebama.

Kretanje – omogućavamo svom telu dovoljno kretanja i vežbe, što je ključno za naše zdravlje, vitalnost i dugovečnost.

Imamo više samosaosećanja – razumemo da se svako od nas suočava sa neprijatnim emocijama i izazovima, ne potiskujemo ih, ne tražimo nezdrave načine da ih preskočimo, već se sa njima suočavamo na zdrav i efikasan način. Gradimo otpornost i svoj kapacitet da neprijatnost doživimo i prevladamo, umesto da od nje bežimo i tražimo utehu.

Na kraju, ali ne manje važno, ne zaboravite da baš kao i telu, i našoj duši je potrebna hrana. A čime se hrani duša? Svime što je raduje i ispunjava. Zato dopustite sebi da istražite šta je to što Vas raduje i da u tome uživate. Tada će parče pice ponovo postati parče pice, a sladoled – sladoled, ne uteha, mir i radost.

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Psihoterapija za
Novi vid psihoterapije
Pročitajte još...
Kada je pravo vreme za psihoterapiju

U današnjem, užurbanom svetu, ponekad je gotovo nemoguće da usporimo kako bismo se zagledali u sebe. Međutim, baš ovi trenuci introspekcije ono su što nam

Interesuje te rad na sebi i psihologija? 

Prijavite se na Lorijen Centar newsletter i preuzmite besplatno vaš elektronski vodič „Sve o psihoterapiji“