Kada doživimo nešto zbilja strašno, ili tome svedočimo, događa se trauma. Bilo da je u pitanju nasilje, prirodna katastrofa ili smrt voljene osobe, traumatični događaj zauvek menja naš dotadašnji život.
Emocionalni odgovor na traumu se razlikuje od osobe do osobe – dok će jedni odmah proživeti burne emocije, kod drugih će reakcija biti odložena. Mogu se javiti problemi sa koncentracijom, spavanjem, kao i anksioznost, strah i bespomoćnost.
Ipak, ovaj emocionalni odgovor u većini slučajeva posle nekog vremena počinje da bledi, i život se polako vraća u svoju (novu) normalu.
Međutim, kod određenog (nemalog) broja ljudi koji su doživeli traumatično iskustvo, neće sve ostati na očekivanom akutnom odgovoru na stres. Umesto da prođe, kod njih se reakcija prolongira, simptomi se ne smanjuju, već dobijaju na intenzitetu, emocionalna reakcija postaje sve burnija i povratak svakodnevnim aktivnostima postaje gotovo nemoguć. U ovom slučaju, govorimo o posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSD). Ovaj poremećaj može se javiti kao reakcija na jedan, jak, traumatičan događaj ili na dugu izloženost stresu.
Iako se, kao i akutna reakcija na traumu, javlja nakon traumatičnog događaja, PTSD se po mnogo čemu od njega razlikuje.
Evo glavnih simptoma po kojima ćete prepoznati posttraumatski stresni poremećaj:
Hipervigilnost i razdražljivost
PTSD izaziva pojačanu budnost, kao da ste stalno na oprezu. Sve to prati visok nivo anksioznosti i iritabilnosti. I najmanji povod je dovoljan da izazove burnu reakciju, nalet ljutnje i besa. Pojačana budnost se ogleda i u nesanici, jer je prenadraženi um gotovo nemoguće umiriti dovoljno da bi zaspao.
Promene u raspoloženju i razmišljanju
Kada jednom osetite da je svet opasno mesto, gde se strašne stvari događaju, a Vi nemate nikakvu moć, teško je da ikada više poverujete da ste bezbedni ili da sve ima neki dublji smisao. Počnete da preispitujete sve u šta ste do tada verovali – o sebi, ljudima, svetu i životu. Novostečena uverenja najčešće su negativna, mračna i nimalo podržavajuća. Osećanja su uglavnom neprijatna, i kreću se od brige i straha, preko krivice, do bespomoćnosti i beznađa.
Nametljive misli
Osoba koja pati od posttraumatskog stresnog poremećaja ne može „prosto da ne misli na to“ i da odagna neželjene misli. Flešbekovi, slike događaja, sećanja, misli – sve se to javlja često, i pritom je vrlo uznemirujuće. Emocionalne reakcije koje se javljaju toliko su jake, da osoba ne može da se koncentriše ni na jednostavan zadatak pred sobom. Obične, normalne aktivnosti postaju neizvodljive jer su često prekidane nametljivim mislima. Sve ovo ne prestaje ni noću, jer je san često košmar ili je isprekidan naglim, paničnim buđenjima.
Izbegavanje
Ako sve što asocira na traumatični događaj izaziva burnu, neprijatnu reakciju, osobe koje pate od posttraumatskog stresnog poremećaja, često počnu da izbegavaju sve što ih na to iskustvo podseća. Problem je što je asocijacija previše, pa postepeno počnu emocionalno da se isključuju, dok najzad sasvim ne otupe i steknu osećaj diskonektovanosti od ljudi oko sebe. Iako im se čini lakšim da se tako nose sa traumom, ovo nikako nije pravo izlečenje i nosi brojne dodatne posledice po kvalitet života.
Posttraumatski stresni poremećaj – put oporavka
Oporavak od posttraumatskog stresnog poremećaja zahteva strpljenje, saosećanje i profesionalnu podršku.
Prvi korak jeste osvestiti da to nije samo „normalna reakcija“ i da neće samo od sebe proći. Prihvatite stvari takvim kakve jesu – to što se dogodilo, dogodilo se. Vaše iskustvo je stvarno, kao i Vaše emocije. Posttraumatski stresni poremećaj je trenutno Vaša stvarnost, i što pre to prihvatite, pre ćete biti spremni da je promenite. Kao i kod mnogih drugih stanja, ono što Vam je trenutno potrebno jeste profesionalna pomoć.
Potražite pomoć stručnjaka.
On će dijagnostikovati PTSD i predložiti Vam program oporavka koji bi Vam najbolje odgovarao. Uz stručnu pomoć, u sigurnom okruženju, moći ćete da istražite traumatično iskustvo i procesuirate ga na najzdraviji način. Otkrićete sve emocije koje leže ispod površine i naučiti strategije da se nosite sa izazovima. Uz profesionalnog terapeuta, ovo bolno iskustvo dobiće smisao u okvirima Vašeg ličnog razvoja.
Postoje različiti psihoterapijski pravci i metode koji Vam mogu pomoći da prevaziđete traumatično iskustvo. CBT (kognitivno-bihevioralna psihoterapija) i EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing) imaju dokazano najveću efikasnost u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja.
Briga o sebi
Briga o sebi je od neprocenjivog značaja za naše dobro psiho-fizičko stanje i inače, a posebno ako prolazimo kroz PTSD. Potrudite se da obezbedite sebi dovoljno kvalitetnog sna, zdravu, izbalansiranu ishranu, dovoljno hidracije i redovno kretanje. Važno je, takođe, da naučite i vežbe relaksacije kako biste simptome držali pod kontrolom.
Podrška okoline
Ako je još nemate, potrudite se da oformite svoju mrežu podrške. Prijatelji i članovi porodice koji razumeju kroz šta prolazite i saosećaju sa Vama, od neprocenjive su vrednosti. Takođe je lekovito povezivanje sa drugim ljudima koji su proživeli istu ili sličnu traumu.
Farmakološka terapija za posttraumatski stresni poremećaj
U nekim slučajevima, psihijatar će ordinirati odgovarajuću farmakoterapiju kako bi simptomi PTSD-a, kao što je depresija, anksioznost, nesanica, bili stavljeni pod kontrolu. On će svakako razmotriti benefite i rizike. Nikako nemojte uzimati terapiju na svoju ruku.
PTSD jeste komplikovano stanje, koje nosi puno izazova. Ipak, važno je da znate da je izlečenje moguće. Iako se trauma dogodila, uz profesionalnu podršku, terapiju, podršku okoline i adekvatnu brigu o sebi, oporavak je moguć. Polako ćete ponovo uzeti život u svoje ruke, isceliti se i nastaviti dalje. Ukoliko Vi ili neko Vama blizak, pati od posttraumatskog stresnog poremećaja, znajte da je za izlečenje potrebno strpljenje. Budite nežni prema sebi ili dragoj osobi. Načinite prvi korak ka isceljenju, zakažite razgovor.
