U današnjem, ubrzanom svetu, koji nas konstantno zatrpava stresom i predugačkim to-do listama, mentalno zdravlje postalo je bitnije nego ikad. Pomoć stručnjaka na tom putu od neprocenjive je koristi. Ipak, mnogo toga i sami možete uraditi kako biste negovali svoje mentalno zdravlje, unutrašnji mir i ravnotežu. Možete izgraditi zdrave navike, negovati pozitivan stav prema životu, praktikovati zahvalnost, kao i mnoge druge rutine, koje će Vam pomoći da se dugoročno osećate dobro.
1) Briga o sebi
Self-care je termin koji je poslednjih godina toliko korišćen, da je gotovo izgubio značenje. Međutim, to nikako ne umanjuje važnost brige o sebi. Ona predstavlja osnovu dobrog zdravlja, kako fizičkog, tako i mentalnog. Stoga svakako treba da je uvrstite u prioritete. Vreme posvećeno sebi omogućiće Vam da se istinski odmorite i regenerišete, oslobodite se stresa i održavate dobro mentalno i emocionalno stanje. Postoje razne aktivnosti koje možete praktikovati kao vid brige o sebi:
- Postavite lične granice
Da biste praktikovali brigu o sebi i relaksaciju, biće potrebno da za to odvojite određeno vreme u danu. Kako biste mogli to da izvedete, trebaće Vam zdrave lične granice, i na poslovnom, i na privatnom planu. Jednostavno, neka Vam vreme za brigu o sebi postane prioritet. Ako je potrebno, upišite vreme za sebe u planer. A onda recite „ne“ svim zahtevima i obavezama koje prevazilaze Vaše mogućnosti.
- Meditacija
Bilo koji oblik meditacije – opuštanje celog tela, svesno prisustvo, vođena meditacija, šta god Vam prija, doprineće tome da se opustite, budete prisutni i rasteretite um. Za početak, dovoljno je da odvojite 5-10 minuta kada ćete se fokusirati samo na sopstveno disanje. Kad god Vam pažnja odluta, samo je nežno vratite na svoj dah. Potrebno je malo vežbe, ali vremenom ćete postati majstor u opuštanju i produžavati vreme provedeno u meditaciji.
- Hobi
Jako je važno dopustiti sebi „luksuz“ slobodnog vremena, kada možete raditi ono što Vas raduje, ispunjava, i dopušta Vam da se kreativno izrazite. Bilo da je to slikanje, pravljenje brodova u boci, baštovanstvo ili štrikanje, važno je da date sebi dozvolu da se igrate.
Kreativno izražavanje je veoma moćan način da kanališete emocije. Prisetite se šta ste voleli kao dete ili isprobajte razne vrste umetnosti – slikanje, pisanje, ples, sviranje nekog instrumenta. Kreativni hobi pomoći će Vam da se oslobodite stresa, i doneće Vam neizmerno uživanje u stvaralaštvu. Ne morate biti profesionalac, pa čak ni talentovani, kako biste iskusili sve dobrobiti koje umetnost pruža.
2) Briga o telu za mentalno zdravlje
Ne zaboravite da su fizičko i mentalno zdravlje tesno povezani i ne mogu jedno bez drugog. Zato izgradnjom zdravih navika pravite temelj za svoje dugoročno mentalno blagostanje.
- Kvalitetan san
Potrudite se da obezbedite sebi dovoljno sna, u skladu sa svojim godinama i ličnim potrebama, ali svakako više od 6 sati. Odlazite na spavanje i budite se uvek u približno isto vreme (bez neprospavanih noći i spavanja do podne vikendom). Možete osmisliti umirujuću večernju rutinu, koju ćete redovno praktikovati. To će Vam pomoći da se opustite i lako zaspite.
Dovoljno kvalitetnog sna poboljšava kognitivne funkcije, imunitet, stablino raspoloženje, kao i otpornost na stres.
- Balansirana ishrana
Važno je šta unosite u svoj um, ali takođe i čime hranite telo. Zato iz ishrane izbacite visokoprerađenu i brzu hranu, prezasićenu mastima, solima i šećerom, alkohol, kao i previše kofeina. Umesto toga, unosite dovoljno vode, voća, povrća, proteina i vlakana.
- Vežbajte
Kretanje je naše prirodno stanje. Fizička aktivnost, pored toga što je dragocena za naše fizičko zdravlje, utiče i na smanjenje stresa i poboljšanje raspoloženja. Istraživanja su pokazala da je vežbanje čak efikasnije od lekova u lečenju anksioznosti i depresije. Zato se postarajte da pronađete aktivnost koja Vam prija. Bilo da je to šetnja, joga, plivanje, časovi plesa ili neki grupni sport, odvojte vreme za vežbanje – višestruko će se isplatiti.
3) Ograničite upotrebu ekrana
Mnogi od nas nisu ni svesni koliko vremena provedu pogleda prikovanog za ekran. To nam pruža privid da smo povezani sa drugima, informisani, i zauzeti. A istina je, zapravo, drugačija. Većina sadržaja koju ovim putem konzumiramo je beskorisna, dok pritom čini da se osećamo preplavljenim, nedovoljno dobrim, anksioznim, povećava nivo stresa i smanjuje sposobnost koncentracije. Zato ograničite sebi, kao što biste ograničili detetu, vreme provedeno pred ekranima. Vaš um će Vam biti zahvalan. Posle izvesnog vremena, primetićete da ste mirniji, zadovoljniji, i da Vam se fokus poboljšava.
4) Negujte odnose, poboljšajte mentalno zdravlje
Istraživanja su pokazala da su kvalitetni odnosi sa drugim ljudima (partnerom, porodicom, prijateljima, zajednicom) ključni sastojak dugog i ispunjenog života. Zato je vreme da posvetite pažnju dragim ljudima i izgradite svoju mrežu podrške.
Odvojte vreme samo za partnera, samo za roditelje, prijatelje, decu. Tada budite potpuno prisutni i posvećeni, sagovornik koji ume da sluša, pruži sasosećanje i podršku. Svi naši odnosi su poput biljaka, potrebno je zalivati ih i dohranjivati.
Za svaki odnos ključna je dobra komunikacija. To podrazumeva iskrenost, otvorenost, i asertivnost. Zato, ukoliko je potrebno, poradite na svojim veštinama komunikacije. To će se odraziti na sve odnose u Vašem životu.
Povežite se sa novim ljudima sa kojima delite ista interesovanja i vrednosti. Gde ćete ih naći? Na okupljanjima fokusiranim na određenu aktivnost – na radionicama, u klubovima, volonterskim aktivnostima.
Izreka kaže da smo mi skup petoro ljudi kojima smo okruženi. Drugim rečima, to sa kim provodimo vreme, drastično utiče na to kako razmišljamo i kako se osećamo. Zato se potrudite da što više budete u kontaktu sa ljudima koji Vam popravljaju raspoloženje, motivišu Vas i sa kojima Vam je prijatno. S druge strane, smanjite kontakt sa osobama koje su mračne i crpe Vam energiju.
5) Negujte zahvalnost i pozitivno razmišljanje
Stvorite naviku da se svakog dana prisetite na čemu ste zahvalni i šta je sve dobro u Vašem životu. Možete pisati dnevnik zahvalnosti, ili samo razmišljati o tome – ovo će vam pomoći da promenite perspektivu, i negujete optimizam, čak i kada se suočavate sa izazovima.
6) Za dobro mentalno zdravlje, trenirajte mozak
Kao i našim mišićima, i mozgu je potreban trening. Zato, ako želite da Vas dugo dobro služi, ne dozvolite mu da se ulenji. Stalno učite nešto novo, čitajte knjige, učite nove jezike ili veštine. Možete slagati puzzle ili rešavati ukrštenice. Sve ovo doprineće boljim kognitivnim funkcijama, fokusu, a i većem samopouzdanju. Ovako „održavan“, um će vas dobro služiti i u poznim godinama.
7) Povežite se sa prirodom
U savremenom svetu, gotovo svi bolujemo od nedostatka prirode. Vreme provedeno u prirodi, ili bar napolju, na svežem vazduhu, ima bezbroj pozitivnih efekata na zdravlje. Zato ostavite ekrane i izađite u šetnju po šumi, parku, pored reke. Neka to postane Vaša navika.
Mali koraci vode velikim promenama. Ako odvojite vreme za brigu o sebi, kreativnost, druženje, negujete zahvalnost i optimizam, sigurno ćete svedočiti divnim rezultatima.
Ipak, imajte u vidu da se svi razlikujemo i neće svaka aktivnost jednako prijati svima. Ako, i pored svega ovoga, primetite da se Vaše mentalno zdravlje pogoršava, potražite pomoć stručnjaka. Tu smo za Vas, da vam pružimo podršku i vođstvo na putu ka mentalnom zdravlju. Zakažite razgovor.
