Toksična pozitivnost – kako je prepoznati i razlikovati od zdrave pozitivnosti

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Sadržaj

Preuzmite moć u svoje ruke i počnite već danas da radite na sebi – prijavite se na naš newsletter

U svetu punom izazova i nesigurnosti, pozitivnost je postala popularna mantra, i imperativ za mnoge. Insistiranje na pozitivnosti naći ćete svuda – od društvenih mreža, preko motivacionih govornika, do knjiga za samopomoć, koje obećavaju apsolutnu sreću. Svakako je mnogo lepše osećati se dobro, biti optimističan i pozitivno gledati na stvari. Međutim, nije svaka pozitivnost jednako pozitivna. Dok zdrava doza optimizma može biti dobra za naše mentalno stanje, paralelno postoji i nešto poznato kao fenomen toksične pozitivnosti, koja ima pogubno dejstvo po psihološko zdravlje.

Zato ćemo sada govoriti o tome kako da prepoznate i izbegnete toksičnu pozitivnost, a umesto nje, usvojite i negujete zdravi pozitivni mindset.

Šta je toksična pozitivnost

Toksična pozitivnost odnosi se na uverenje da osoba mora zadržati pozitivan stav uvek, bez obzira na okolnosti. Negativne, tj. neprijatne emocije, poput tuge, ljutnje, besa, nisu dozvoljene, pa se poriču i potiskuju. Insistira se da treba „gledati pozitivno“, „pronaći dobro u svemu“ i „ostati pozitivan“. Dok ovi saveti mogu zvučati dobronamerno, toksična pozitivnost nanosi više štete nego koristi – ona vodi potiskivanju sopstvenog autentičnog emocionalnog iskustva, i izaziva osećaj krivice, stida, i neadekvatnosti.

Toksičnu pozitivnost prepoznaćete često po frazama poput:

  • „Samo misli pozitivno, i biće sve u redu.“
  • „Ne razmišljaj o prošlosti, fokusiraj se na sadašnjost.“
  • „Neuspeh nije opcija. Uspećeš sigurno, samo ako se više potrudiš“, i sličnim.

Ovakvi stavovi previđaju kompleksnost ljudskih emocija i ubeđuju nas da je bilo šta sem čiste pozitivnosti znak slabosti ili neuspeha. Pored toga, one odbijaju da validiraju negativne emocije i važnost da se one prožive na zdrav način.

Kako razlikovati zdravu pozitivnost od toksične

Zdrava pozitivnost, s druge strane, podrazumeva negovanje ravnoteže. Podstiče nas da prihvatimo sve svoje emocije, kako pozitivne, tako i negativne. Ona ne poriče postojanje izazova ili teških okolnosti, već naglašava važnost rezilijentnosti, sposobnosti ličnog rasta i samosaosećanja u susretu sa teškoćama.

Zdrava pozitivnost podrazumeva:

  1. Autentične emocije: podstiče nas da budemo povezani sa svojim osećanjima, da prepoznamo i prihvatimo čitav spektar, kako prijatnih, tako i neprijatnih, bez osude i potiskivanja.
  2. Građenje rezilijentnosti: umesto izbegavanja i poricanja teškoća, zdrava pozitivnost se fokusira na građenje rezilijentnosti. Podstiče nas da u izazovima pronađemo dublji smisao, učimo iz iskustva i pronalazimo strategije za prevazilaženje.
  3. Podrška i empatija: „samo misli pozitivno“ nije dobar savet za osobu koja prolazi kroz teškoće. Ova i slične rečenice nikada nisu pomogle nikome da se oseća bolje. Umesto klišea i praznih fraza, mnogo je zdravije uvažiti tuđe emocije i ponuditi iskreno razumevanje.
  4. Samosaosećanje: dok tokisčna pozitivnost poručuje da nešto sa Vama nije u redu ako ne možete biti uvek pozitivni, zdrava pozitivnost ohrabruje samosaosećanje i brigu o sebi. Podrazumeva da je sasvim u redu i prirodno da niste uvek sjajno raspoloženi i srećni.

Kako da usvojite zdravu pozitivnost

Izgradnja zdravog pozitivnog mindseta zahteva vežbu i svesni trud. Evo nekih strategija koje će Vam u tome pomoći:

  1. Mindfulness tehnike: sve tehnike opuštanja sa fokusom na sadašnji trenutak i senzacije u telu, poput joge, dubokog disanja i meditacije, uče nas svesnoj prisutnosti i prihvatanju emocija bez osuđivanja.
  2. Prihvatite ranjivost: dajte sebi dozvolu da budete autentični i ranjivi. Dopustite sebi da izražavate emocije, i pozitivne i negativne, sa prijateljima, porodicom, ili terapeutom.
  3. Preispitujte negativne misli: kada se nađete u teškoj situaciji, suočeni sa izazovom ili neuspehom, zastanite i preispitajte svoje misli. Negativne misli često nisu realistične, a vrlo je korisno preispitati njihovu istinitost i sagledati ih iz drugog ugla.
  4. Praktikujte zahvalnost: razmislite o svemu na čemu možete biti zahvalni u svom životu. Odvojite vreme svakog dana da se prisetite svojih blagoslova, ili još bolje, zapišete ih. Na taj način, negujete osećaj zahvalnosti, koji u ogromnoj meri utiče na način kako gledate život.
  5. Postavite realistična očekivanja: potpuno je nerealistično očekivati od sebe ili drugih da uvek osećate sreću i prijatne emocije. Prirodno je osećati čitav spektar emocija, sviđalo se to nama ili ne. Prihvatite da  će život uvek nositi uspone i padove, a Vaše emocije će taj ritam slediti.
  6. Potražite podršku: ako osećate da bi Vam dobro došla dodatna podrška, ne oklevajte da je zatražite, od prijatelja, porodice, ili profesionalca. Mi smo tu da Vam pružimo podršku kroz sve uspone i padove, prijatne i neprijatne emocije.

Primenom svih ovih strategija, negovaćete rezilijentnost, otpornost na uspone i padove koje život nosi, svoje emocionalno dobrostanje i osećaj sreće i ispunjenosti u životu.

Pozitivnost je svakako korisna, ali je neophodno razlikovati zdravu od toksične. Zdrava pozitivnost uvažava čitav spektar ljudskih emocija i ne osuđuje Vas što ih osećate.  Upamtite, zdrava pozitivnost nije zatvoriti oči pred svime što je neprijatno i gurati negativne emocije pod tepih, već biti autentičan, samosvestan, i na izazove odgovoriti neustrašivo. Prihvatite da je sve to sastavni deo života i ljudske prirode. I sunčani, i kišni dani imaju svoju lepotu, a zajedno čine ovaj život jedinstvenim, smislenim iskustvom.

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Psihoterapija za
Novi vid psihoterapije
Pročitajte još...
Kada je pravo vreme za psihoterapiju

U današnjem, užurbanom svetu, ponekad je gotovo nemoguće da usporimo kako bismo se zagledali u sebe. Međutim, baš ovi trenuci introspekcije ono su što nam

Interesuje te rad na sebi i psihologija? 

Prijavite se na Lorijen Centar newsletter i preuzmite besplatno vaš elektronski vodič „Sve o psihoterapiji“