Zašto Vam je teško da promenite navike i kako to da prevaziđete

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Sadržaj

Preuzmite moć u svoje ruke i počnite već danas da radite na sebi – prijavite se na naš newsletter

Trebalo bi da je sasvim jednostavno, samo promenite navike:

Želite vitko telo? Trčite. Hranite se zdravo.

Želite više novca? Radite više i pametnije.

Želite bolje odnose sa porodicom? Provodite više vremena sa njima.

Mnogi od nas znaju da bi bili daleko zdraviji i osećali se bolje, samo kad bi promenili način ishrane. Odnosi sa porodicom i prijateljima bi se popravili, samo kada bi prestali da koriste alkohol ili drogu.

Pa zašto onda ne ostvaruju svi ono što kažu da žele?

Odgovor je jednostavan – njihovi ciljevi i akcije koje preduzimaju nisu u skladu.

Ono što donosi rezultate jesu koraci koje preduzimamo svakodnevno – naše navike. Navike su ono što će, dugoročno, oblikovati Vaš život i dovesti (ili ne) do ostvarenja ciljeva.

Ključ uspeha leži u promeni navika – u tome da stanete na kraj štetnim, i formirate nove, koje će Vas odvesti tamo gde biste želeli biti.

Zašto je onda tako teško promeniti navike?

1) Naš mozak ne voli promene i opire im se.

Svaku promenu doživljava kao potencijalnu opasnost i zato želi da je izbegne. Kada radite na promeni navika, Vaš um radi protiv Vas. Bez obzira na to što na kognitivnom nivou znate da je to za Vas najbolje, na dubljim nivoima javlja se otpor, jer je mozak ostao „pećinac“ i na svaku naznaku promene aktivira dugme „bori se ili beži“.

2) Navike omogućavaju uštedu energije.

Pošto ne moramo aktivno razmišljati o svojim postupcima dok peremo zube, na primer, ili o putu do odredišta dok vozimo na posao, naša pažnja i kratkoročna memorija oslobađaju se i otvara se prostor da se fokusiramo na druge stvari. Naš um zato voli rutinu. Iako vrlo korisno sa evolutivnog stanovišta, to nas često sprečava u promeni i napretku.

3) Zadovoljstvo se teško zaboravlja.

Štetne navike, koje izazivaju zadovoljstvo, aktiviraju određene centre u mozgu, odgovorne za lučenje dopamina. Kada njegov nivo opadne, osećamo čežnju da zadovoljstvo ponovimo. Na taj način, navike se utvrđuju, pa ih je kasnije sve teže promeniti.

4) Često ponavljanje stvara fizičke promene.

Prilikom čestog ponavljanja određene radnje, stvaraju se novi putevi u mozgu, koje je kasnije nemoguće izbrisati. Ono što uvek možemo, to je svesno izbegavanje štetnog ponašanja i zamena korisnijim. Na primer, umesto pušenja cigareta, možete uzeti žvakaću gumu, umesto kompulsivnog prejedanja, vežbati, i slično.

5) Motivacija i odluka nije dovoljna.

Za promenu navika, odupiranje štetnim, ali i usvajanje novih, korisnih, potrebna je motivacija, ali ni izbliza nije dovoljna. Kratkoročni naleti volje dovešće do izleta u zdravu ishranu, prestanak pušenja na dan-dva, i tome slično, do prve prepreke. Za trajnu i dubinsku promenu, biće potrebno više. Pored odluke i početne motivacije, neophodna je samodisciplina, svesni napor i upornost.

6) Negativna motivacija ne pogoduje pozitivnoj promeni.

Česta greška jeste negativna motivacija za promenu ponašanja. Mislimo da će do promene doći kada dotaknemo dno, i kada se osetimo „dovoljno loše“. A zapravo, negativnost nas vraća u začarani krug lošeg osećaja i potrebe da ga se oslobodimo, tražeći zadovoljstvo u štetnim ponašanjima.

Za pravu i dugoročnu promenu, potrebno nam je nešto sasvim drugo – pozitivna motivacija. Kada vizualizujemo cilj, u stanju smo da sebe vidimo kako praktikujemo svoje nove, zdrave navike, imamo daleko više volje da istrajemo, postignemo i održimo rezultate.

7) „Sve ili ništa“ vodi u „ništa“.

Stav „sve ili ništa“ takođe sabotira promenu navika. Ako pogrešimo, ne uspemo da promenu sprovedemo odmah, i to savršeno, smatramo to neuspehom i odustajemo. Zato ovaj stav treba odbaciti. Promena je proces, sačinjen od niza malih koraka. Nemoguće je sve savladati odjednom, već je potrebno od nekud početi, i onda nastaviti, korak po korak. Neuspeh je prirodni deo procesa, a ne znak da treba odustati. On Vam pokazuje čemu treba da posvetite više pažnje i energije. Zato uračunajte neuspeh kao neminovni korak na putu promene, a ne kao razlog da odustanete.

8) Ne možete promeniti sve navike odjednom.

Kada planirate promenu navika, sagledajte šta je sve potrebno da promenite kako biste uspeli. Razložite naviku na više manjih, na primer, zdraviji životni stil podrazumeva više kvalitetnog sna, više kretanja, hidracije i zdraviju ishranu. Za početak, odaberite samo jedno. Tek kada se nova navika ustali, počnite polako da uvodite narednu.

Odaberite jedan cilj, koji je merljiv, specifičan i realan. Na primer, „počeću da vežbam“ nije adekvatan cilj. Pre se opredelite za neki poput „Odlaziću na pilates tri puta nedeljno.“

9) Alat za promenu

Kao što nam je za svaki projekat potreban alat i materijal, tako i za promenu obezbedite sebi logističku podršku i podsetnik, kao što je, na primer, flaša kao mera za količnu vode koju bi trebalo da popijete tokom dana, jelovnik sačinjen prema određenom planu ishrane, brojač koraka ako nameravate da se više krećete.

10) Obavežite se da ćete promeniti navike.

Ako se obavežete sebi, ili još bolje, osobama iz okruženja koje Vam znače, veće su šanse da ćete istrajati na putu promene.

Nije dovoljno reći „od sutra okrećem novi list“.

Promena je proces koji obuhvata korake:

1. osvešćivanje određenog ponašanja i njegovih efekata na Vaš život,

2. razmišljanje o promeni i kako bi uticala na Vas,

3. pripremu,

4. akciju,

5. održavanje novostečene navike.

Kada nova navika postane normalni deo Vašeg života (praktikujete je već nekoliko meseci), možete smatrati da ste uspeli. Ne zaboravite da nagradite sebe za sav trud i istrajnost. Uživaćete u osećaju zadovoljstva sobom i novostečenom samopouzdanju više nego u bilo kojoj štetnoj navici kojom je upravljao nivo dopamina.

Ukoliko Vam se ipak čini preteškim da načinite promenu, tu smo da Vam pomognemo. Zakažite razgovor i uspešno promenite navike.

Podelite:
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Psihoterapija za
Novi vid psihoterapije
Pročitajte još...
Poslovni izazovi i mentalno zdravlje

Kada se sagledaju poslovni izazovi danas, shvatimo da smo u ovoj digitalnoj, kapitalističkoj eri stalno iscrpljeni. Radimo (i živimo) kao pokretnoj traci. Slabo spavamo, a

Interesuje te rad na sebi i psihologija? 

Prijavite se na Lorijen Centar newsletter i preuzmite besplatno vaš elektronski vodič „Sve o psihoterapiji“