Proveravate po više puta da li ste zaključali vrata ili isključili šporet?
Još i pre korone ste se neprestano, i više od svih bojali da se ne zarazite?
Smetaju vam neuredno poređani predmeti toliko da ih razmeštate po samo vama znanim pravilima?
Preskačete linije dok hodate ulicom ili radite neke slične, čak i vama besmislene radnje, samo da vam se nešto loše ne bi desilo?
***
Ako ste uhvatili sebe kako ovo radite, možda ste se zapitali jeste li ludi. Odgovor je da niste, ali možda patite od opsesivno-kompulsivnog poremećaja (skraćeno OKP). Ovaj poremećaj je češći nego što se to ranije smatralo. Ipak, od njega pati tek 2–4% populacije.
Šta odlikuje opsesivno-kompulzivni poremećaj?
Opsesije i kompulsije koje deluju u uzajamnoj sprezi. Zbog njihovog dejstva počinju da se izbegavaju određena ponašanja i uvode neka druga ponašanja, koja imaju zaštitnu ulogu.
Da to pojasnimo… Opsesijama se nazivaju misli ili slike koje se kod osobe javljaju neočekivano, koje se doživljavaju kao netipične za nju i koje pritom bude jaku anksioznost. Karakteristično za opsesije je da su veoma neprijatne – npr. misao da ćete umreti ili impuls da sebi naudite.
Ove misli ili slike se doživljavaju kao svoje, ali kao da nikako nisu u skladu s mislima koje inače imate, koje odlikuju vaš svakodnevni misaoni tok. Zato što nisu tipične za vas, pokušavate da ih se oslobodite ili da ih potisnete. Tu na scenu stupaju kompulsije.
Kao reakcija na opsesije stvaraju se repetitivne radnje (ili misli) s ciljem da navodno odagnaju opasnost na koju upozoravaju opsesije.
Kompulsije se odvijaju u uvek predvidivim okvirima, odnosno po pravilima. Ponavljaju se više puta, sve dok ne osetite da je ublažena nelagodnost koju su opsesije donele.
Kompulsije mogu biti kako ponašanja, tako i misli čiji je cilj da ponište opsesije.
Recimo, opsesivno-kompulsivni poremećaj u trudnoći dovodi do katastrofičnih misli u vezi s bebom. Majku neprekidno prate i u funkcionisanju je ometaju misli da će se bebi nešto loše dogoditi. Zato ima čitave rituale proveravanja bebe – da li je živa, da li je sve u redu, često vodi bebu na zdravstvene kontrole, pere ruke preko uobičajene mere i slično.
Opsesije i kompulsije
Opsesije i kompulsije koje odlikuju opsesivno-kompulsivni poremećaj, iako mogu biti veoma raznolike, imaju i nekih sličnosti među sobom. Tako se kad je u pitanju opsesivno-kompulsivni poremećaj simptomi mogu podeliti na nekoliko načina u zavisnosti od predmeta opsesija:
- Zaraza (kontaminiranost)
Opsesiju koja je fokusirana na mogućnost da se zarazite različitim mikroorganizmima, hemikalijama, tuđim telesnim izlučevinama obično prati kompulsivno pranje i čišćenje lica i tela.
- Simetričnost
Opsesivnu preokupiranost simetrijom prate rituali vezani za sređivanje, uređivanje po određenim pravilima (npr. sortiranje stvari u parove, duž zamišljenih linija, u neki „tačan“ redosled), kao i repetitivno brojanje, ponavljanje.
- Gomilanje i sakupljanje
Opsesivnost sakupljanjem predmeta (jer će „nekada zatrebati“) još je jedan oblik OKP, koji se po engleskom nazivu popularno naziva hordovanje. Tek je odnedavno uvršćen pod OKP dijagnozom sjer patološki sakupljači predmeta pokazuju iste znake opsesivnosti praćene kompulsivnim ponašanjem skupljanja odnosno nebacanja starih, bezvrednih stvari.
- Neprihvatljive misli
Određen broj ljudi razvije OKP sa tipičnim mislima koje se opsesivno javljaju a seksualne su ili religijske prirode ili se pak doživljavaju kao agresivne. Da bi ih se oslobodile, ove osobe razvijaju mentalne rituale (npr. u sebi ponavljaju reči) ili koriste neki vid molitve odnosno mantre da bi ih odagnale.
- Povređivanje
Osobe koje pate od ovog tipa OKP preokupirane su mislima da će izgubiti kontrolu, povrediti sebe ili druge ili naneti neku štetu. One obično razviju kompulsije u pravcu neprestanog proveravanja koliko su misli koje imaju istinite.
Šta prati opsesivno-kompulzivni poremećaj?
Mnoge osobine koje imaju osobe s OKP se sreću u životu. Perfekcionizam, savesnost, preterani osećaj odgovornosti za druge ljude i za sebe, slepo pridržavanje pravila i propisa, velika potreba za kontrolom. Kada su u nekoj meri prisutne, ove osobine doprinose velikoj posvećenosti poslu i uopšte životnim ciljevima.
Ali osobama koje pate od OKP ove osobine su izraženije i ne padaju im lako. Osobe koje imaju opsesivno-kompulsivni poremećaj doživljavaju sebe kao lude, ili pak kao loše ili opasne po okolinu zbog opsesivnih misli koje ih prate.
Često su osobe koje pate od opsesivno-kompulsivnog poremećaja svesne toga da rituali koje sprovode (kompulsije) drugima izgledaju besmisleno (i njima samima izgledaju tako), ali ipak ih se ne mogu otresti.
Iako je, uzevši u obzir sve prethodno, ljudima koji pate od OKP već dovoljno teško, njihova muka često ne ide sama. OKP često prate slabije ili jače izražena anksioznost i depresija. Nekada je ovaj poremećaj praćen tikovima.
Šta izaziva opsesivno-kompulzivni poremećaj?
Uzroci nastanka opsesivno-kompulsivnog poremećaja nisu precizno utvrđeni. Poznato je da je jedan od faktora genetika. Iako još nisu identifikovani geni koji utiču na pojavu OKP, zna se da je rizik javljanja ovog poremećaja veći ukoliko ga ima neko od bližih srodnika.
Balans između neurotransmitera u mozgu takođe je jedan od faktora. Osim serotonina, i nivo dopamina utiče na pojavljivanje OKP. Upravo iz tog razloga mogu pomoći određeni lekovi za opsesivno-kompulzivni poremećaj.
Postoje još neki faktori koji mogu pogoršati tegobe ljudima koji pate od opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Pre svega to su stres, ali i karakteristike ličnosti poput savesnosti i perfekcionizma – neke od njih već smo pomenuli.
Kao klinika za lečenje zavisnosti imamo iskustvo da opsesivno kompulzivni poremećaj može da pojača upotreba psihoaktivnih supstanci ili lekova.
To je, međutim, povratna sprega. Osobe koje pate od OKP mogu pribegavati alkoholu i drogama kako bi ublažile tegobe koje osećaju. A s druge strane, uglavnom su nesvesne toga da im zloupotreba alkohola i/ili droga samo pogoršava tegobe.
Lečenje opsesivno-kompulsivnog poremećaja
Opsesivno-kompulsivni poremećaj pripada anksioznim neurotskim poremećajima. Zato kad je u pitanju opsesivno kompulsivni poremećaj iskustva kao i istraživanja pokazuju da je ključno sredstvo u pomoći ljudima sa ovim problemom psihoterapija.
Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazuje u slučaju OKP najbolje rezultate.
Uz nju je u pojedinim slučajevima neophodno uključiti i lekove iz različitih grupa radi ublažavanja simptoma OKP.
Kako biste proverili da li patite od opsesivno-kompulsivnog poremećaja i pomogli sebi na najbolji način kontaktirajte nas za pomoć klikom ovde.
